Црњански - инспирација и узор

Милош Црњански је рођен 1893. у Чонграду, одрастао у Темишвару, студирао је медицину у Бечу, дипломирао је 1922. на Београдском филозофском факултету, у Првом светском врату био је на Галицијском фронту, потом дипломата у Риму и амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, био је у Шпанији као новинар дописник из Рима, а од 1945. живео као емигрант у Лондону.

У Београд се вратио 1965. а умро је 1977. у Београду. Нашао је место међу 100 најзнаменијих Срба. Све ово и много тога више представила је Горана Раичевић у свом делу на 767 страна у САНУ.

“Управо сам говорила о томе да је реч о оним ретким људима које ми зовемо генијалним људима. Сетила сам се и у књизи једне давне античке теорије по којој се меланхолични темперамент повезује са генијалношћу. Али да би неко био стварно велики стваралац он морао да превазиће ту меланхолију, да се бори против ње. Зато је управо потребан и овај други пол у стваралаштву, та жеља за борбом. Да није тог нагона, те жеље за изражавањем, те жеље за писањем, не би било ни великих људи. Мислим да је врло слична судбина и Андрiћа и Црњанског, прилагођавали су се свом времену, врло тешком времену у којем су живели. Та жеља за писањем, за изражавањем је чини ми се била нешто што их је сачувало у животу и што им је омогућило да створе та своја блистава дела”, каже Горана Раичевић.

О великом Милошу Црњанском говорио је и први човек библиотеке САНУ који је председавао предавању о овом великану српске књижевности.

“Сваки разговор о српској књижевности 20. века почиње и завршава се у делу Иве Андрића и Милоша Цањанског. Нажалост, они нису били заједно у овој кући, Милош Црњански није прихватио да прође ту процедуру која је обавезна да би се постао дописни члан када се вратио из иностранства. Али без обзира на то они су овде заједно, заједно са својим делом, заједно са својом речју, заједно су на скуповима, на другим предавањима, у разговорима о књижевности и то ће увек бити тако у САНУ”, каже академик Миро Вуксановић.

О величини Милоша Црњанског сведоче и чињеница да је његов роман „Сеобе” проглашаван за роман 20. века, а о значају поменуте књиге Горана Рајчевић, казују и престижне награде Лаза Костић и Никола Милошевић.