О великанима српске књижевности са професором Делићем

"Милутин Бојић, пјесник модерне и вјесник авангарде", "Сажета поетика сажимања", "Ка поетици Данила Киша 3" и "Ходочашћа уз Усправну земљу" о Васку Попи су три изузетна дела Јована Делића о којима аутор каже.

Професоре, када се утопи душа песника модерне са 25 година, колика је то несрећа?

"Страшне су несреће у Првом светском рату погодиле књижевност, узмите само њега или Диса. То је већ довољно за катастрофу века", каже професор Делић.

Да ли сте успели да га истражите до краја?

"Има доста ствари које су нажалост још непознате, необјављене, преписка његова, многе ствари које су деликатне и које су у кругу породице и које сам ја био планирао да радим."

Професоре, о поетици сажимања најсажетије:

"То је, рекао бих, књига која је нека врста куполе над претходним мојим двема књигама. Зато је тако сажета. Она рачуна на читаоца који познаје претходне две књиге. Она се наравно може самостално читати као срж поетике Данила Киша, али рачуна да је неко ко има ту књигу у рукама прошао кроз књигу Књижевни погледи Данула Киша, па онда кроз књигу Кроз прозу Данула Киша. Књига гледа одозго на ове две. Ја сам издвојио на тематском плану две, три кључне ствари, то је тема смрти, која се јавља као породична тема између осталог и јавља се и као тема века, као логори, као ужаси, као рат, тема логора, тема породице и тема смрти која се јавља као метафизичка тема.

Оно што се зове "ред вожње", то је такође једна тема која има метапоетичку димензију и која говори о томе како се све мора одвијати по строгом реду вожње, по строгом плану. И то је поетичка срж Данила Киша."

И нешто о ходочашћима уз Усправну земљу:

Васко Попа је мој песник, један од мојих омиљених песника. Морам рећи да се као људи разилазимо знатно. Али песник свака част, капа доле. Његова књига "Усправна земља" ме је буквално понела као младог човека. Ово је била прилика да пређем тај пут до Усправне земље, да покажем како се до ње стигло, да онда изанализирам Усправну земљу, контекстуализујем је и да испричам нешто о поетици Васка Попе. Он је други човек, ја сам скоро нашао да је Мирко Королија први који има 7 песама, има један циклус писама о нашим манастирима, та ходочашћа су нешто бескрајно промишљено, интелигентно направљено. То је сјајна композиција, то је беспрекорно све изведено, толико добро и толико промишљено да је овај лирски спев за овим лирским Горским вијенцем 20. века у српској поезији", каже професор Јован Делић.

Овим делима је Јован Делић дао немерљиви допринос теорији српске књижевности, то јест, значком расветљавању стваралаштва три српска великана која су оставила траг и у европској и светској књижевности, а Данило Киш посебно у српској дијаспори у Францускоj где је дуго живео.