Ода женској снази

Прва књига Талије Милошевић била је само повод за овај разговор. Јер тема са овом успешном научницом, однедавно књижевницом, некада и плесачицом има на претек.

Завршила је биохемију на ПМФ у Београду, докторирала са највишим оценама на Универзитету Лудвиг Максимилијан у Минхену, где и данас живи и ради. Директор је у једној од најцењенијих америчких фирми за производњу биолошких срчаних зализака.

"Водим тим који ради на клиничкој сигурности пацијената који су укључени у наша клиничка истраживања. Директорка сам, осим у Минхену, често путујем у Америку и заиста је врло интересантна област у којој могу да повежем своје студије биохемије и оно на чему сам радила докторат. То је било такође на срцу, а докторат је био у лабораторији немачког центра за срце у Минхену на Одељењу за експерименталну дечју кардиологију, тако да је то био наставак мојих почетака у Минхену", каже Талија.

Име је добила по грчкој богињи Талији, заштитници драмских уметности. Расла је у Београду, у уметничкој породици, где су је научили, како каже, да је инспирација како у нама, тако и свуда око нас, а интроспекција почетак сваког стварања. Љубав према писању и читању траје од детињства, а прву књигу „Једна од многих” посветила је својој баки.

"Почела сам да пишем књигу о мојој баки а онда сам након неколико поглавља скапирала да све оно што желим о њој да кажем, ја проналазим у свим женама око мене, у мојим другарицама, мајци, у женама моје породице, колегиницама тако да се прича претворила у причу о свим женама овог простора кроз генерације, о преношењу женске снаге, јачине…Тражила сам исконску жену, архетип жене са ових простора и отишла сам чак до дрвних божанстава, словенских богиња...која је дивна и омогућила ми је да утопим себе у ту фикцију и од тога направим бајке", каже Талија.

Талија каже да плеше од када зна за себе. Почетком деведесетих, када је имала 15 година, путем аудиције, заједно са Ксенијом Пајчин постаје део тада веома популарне групе Бит стрит.

“Играли смо на естради, имали и смо и свој албум, била сам у Бит стриту, а после смо Ксенија и ја прешле у групу Дак. То је био један врло леп начин да се прођу те деведесете године. Била сам између различитих светова и мислим да сам из сваког научила врло важне лекције. Особа сам која увек учи и од сваког учи...и дан данас волим да плешем, то интензивно бављење плесом, јер тренирале смо сваки дан, је много учлинило за формирање моје личности".

Талијина друга, предивно илустрована књига, „Девојчица и богиња“ посвећена је превасходно девојчицама, које ауторка жели да инспирише да током одрастања верују у себе. Оба романа написала је на српском, јер сматра да се само на матерњем језику може искрено емоционално изразити.

"Могу да волим само на српском, али могу и да грдим само на српском, тако да све истинске емоције које из мене излазе јесу на матерњем језику", искрена је Талија Милошевић.

Ту љубав према српском језику пренела је и на ћерку, којој је највећа жеља да мајчине књиге преведе на немачки, а ми се надамо да ће у томе и успети.