У тишини Хиландара

Вечита дилема Хиландара, спољна или унутрашња лепота. Тешко је изабрати...

Улазак у спољну припрату, чији је ктитир био кнез Лазар и чије зидове краси једина икона Милоша Обилића...Гроб Стефана Немање, у монаштву Симеона Мироточивог, зато што је одавде, по његовом упокојењу потекло миро и онда никла лоза.

Трагови највећих добротвора Хиландара, од Милутина преко Стефана Уроша Првог и Душана Силног, до династије Обреновића и Карађорђевића...

Благо ризнице Саборне цркве, мошти Светог Георгија Богослова и Светог Трифуна, рука цариградског патријарха Светог Никифора уснулог у благослову и Часни крст са честицом са Голготе...Икона Богородице Тројеручице, игуманије и заштитнице манастира...

Ко ће Хиланадар заштитити, сачувати и обогатити у будућности? Колико су за највећу српску светињу ван Србије одговорни и Срби расељени по свету? Ко су данас ти млади и учени људи који ће наставити оно што је вековима у Хиландар уграђивано? Колико је за Србију битно да сачува своје расејање?

Није ли и Свети Сава био оно што данас називамо дијаспором?

"И сам манастир Хиланадар, и ми монаси можемо да сматрамо да смо у расејању. Иако је Хиландар највећа српска светиња, он се ипак налази ван граница Србије. Посебно треба нагласити духовну везу која постоји између нашег манастира и Организације српских студената у иностранству. Они могу тамо где их њихови путеви воде, да сведоче истину Светог Саве. Ти млади људи који се школују на најпознатијим универзитетима света и стичу међународно искуство, сигурно да могу доста да помогну обнови Србије у сваком смислу. Треба им поручити да имају стрпљења, да не изгубе наду после првих неуспеха, већ да покажу своју љубав и кроз то стрпљење, а надамо се да ће од стране Србије добити разумевање", каже архимандрит Методије, игуман манастира Хиландар.