Обојимо свет старом, скоро заборављеном техником

Пустовање вуне је традиционална техника за израду материјала од вуне. Занат, старији и од ткања. Потиче из Азије, а од давнина је познат и у Европи.

Етнографски музеј и Министарство културе, препознали су значај очувања ове најстарије традиционалне технике обраде текстила и већ десетак година организују радионице на којима се учи мокро и суво пустовање, праве фигурице, накит, разни употребни предмети… а тајне заната полазницима несебично преноси Смиљка Мишковић.

„Ја сам сасвим случајно као што то у животу обични и бива, листала неке часописе. Видела сам неке радове наше девојке која живи "преко", а бави се пустовањем вуне. Разумем се у ручни рад, знам шта је хеклање, штрикање, али ово није било ништа од тога...кренем да гуглам и наравно, опчини ме све шта може да се ради и почнем да се храним и да покушавам да истражим, да савладам и све сам преко интернета савладала. Пуно времена сам провела, и срећом ту је гугл транслејт да може све да преведе, Руси дају феноменалне инструкције, Американци донекле, и мало по мало, временом ме то опчинило", каже Смиљка.

За традиционално, мокро пустовање, поред вуне, неопходни су топла вода и сапун. Пре употребе, вуна се пере, суши и рашчешљава. Али, некако, полазницима је ближа новија техника, суво пустовање, специјалним иглама које помажу уплитање нити. А васкршња јаја омиљена су тема...

"Потпуно су различите те две технике. Суво пустовање је новијег датума, ради се иглицом и тако се праве скулптуре. Полазницима се више допада суво. Мокро је стара, заправо права техника пустовања вуне и њоме се раде неки озбиљнији, већи комади...некада су то били прекривачи, шатори, делови гардеробе, одећа, капе...скоро сам сазнала да је фес Вука Караџића том техником рађен.

А онда сам открила јаја, што је потпуно феноменално, јер се до сада са тим нисмо сусретали, она су врло атрактивна, лако се израђују, а теме могу да буду пролећне, цветне...праве шумадијске", каже Смиљка Мишковић за РТС.