Урош Предић-достојанство свакидашњице

Као резултат заједничког рада две институције, Галерије Матице српске и Галерије САНУ, које је и за време свог живота и дугогодишњег плодног стваралаштва, и сам Урош Предић спајао, у Београду ће до краја маја трајати велика изложба "Урош Предић-достојанство свакидашњице".

Врхунски мајстор реализма Урош Предић је 1857 рођен у Орловату, где је завршио основну, а немачку школу у Црепаји, гимназију у Панчеву.

Усавршавао се у Бечу, који је као асистент чувеног професора Академије уметности Кристијана Грипенкерла изненада напустио, рекавши да не жели да слика као Бечлије, и вратио се у завичају и српским мотивима свакидашњице, портретима најпознатијих личности српске историје и црквеним темама.

Слика Благовести се сматра најуспелијом религиозном представом у српском црквеном сликарству, потом иконостасима у Старом Бечеју, Сремским Карловцима, Панчеву.

"И овде су његове представе сељака на слици "Банаћанин пред адвокатом", једна од тих његових раних жанр сеоских представа које указују на Предићев младалачки ентузијазам, где он тежи да промени свет, промени средину, свој родни Орловат по повратку из Беча

Дубоко привржен завичају и родољубивим темама, Предић је некако жртвовао лични живот, пропуштајући да ожени Ану Накараду и Милу Хадију, препуштајући се шопенхауеровској интроспекцији или самоћи, што је овог пословично песимистичног уметника утврдило у уверењу о немогућности побољшања људске природе.

Остао је сам, као да је био ожењен сликарством...

"Управо тако, када је у својим писмима којих иначе, имамо пуно, говорио и понекад се вајкао зашто није имао порода или није сачинио породицу, ако ништа остале су његове слике и говорио је да су његове слике његова деца. Светски, а наш, са свим нашим врлинама и манама, био је, као сваки велики појединац, велики родољуб, патриота, али осетљив и критичан такође према сопственом роду и сународницима, али и самом себи", каже проф. др Игор Борозан, коаутор изложбе.

Ипак је Теодокија Божија правда, побољшавала до тријумфовања стваралаштво кичицом, којом је Урош Предић до смрти у 96. години, створио дела непролазне вредности и непоновљиве лепоте, за шта је награђиван и слично као његов колега Паја Јовановић, са којим је имао заједничку изложбу, до дана данашњег слављен.

На овој изложби по први пут пред публиком су три Предићеве слике: Свети Димитрије, Тајна вечера из 1923. и Исус Христос исцељује слепог из 1945. године.

петак, 03. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво