Златовезом украшава свет

Са техником златовеза се упознала 2018. године на радионици удружења "Златне жице" у Градској библиотеци. У тајне умећа израде златовеза увеле су је стручњакиње које су долазиле у Батању у више наврата и подучавале полазнице курса ручних радиности.

"Први пут сам на једну малу ташну један мали мотив руже везла и кад је било готово, ставила сам пуно шкољкица на ту ташну. Питали су ме зашто сам толико ставила на ташну, а ја рекох да сам ставила где сам покварила па да се не види не види", каже Милица Томпан Росић, Батања.

А како је време одмицало и како су једни за другим настајали разни орнаменти, све је мање шкољкица коришћено.

"Прво су биле само руже. Ћерки сам правила један капутић, на њему је био мотив из Деске, па сам правила једну капицу, на њој је било разно цвеће, и лале... Јако сам се изненадила кад су рекли да ово не раде људи у Мађарској и тражила сам дуго ко то можда ради, али осим Деске и мене нисам нашла никога. Једна капица 5,6 месеци радим, али не значи да радим сваки дан по 8 сати, мада нема дана да не узмем у руке, макар сат, два...", каже Милица.

И тако из дана у дан, број извезених предмета премашио је 50. Штавише, Милица је разним мотивима извезла и комплетну женску одећу.
Милица је добитник разних признања. Удружење уметника бекешке жупаније, након жирирања уметничких радова, доделило јој је мајсторско писмо, признање за истакнуто умеће у изради златовеза.

На 17. државној изложби највреднијих експоната ручне радиности "Куће традиције" у Будимпешти, од 3350 изложених предмета, њена капица је освојила сребрну плакету.

Миличини радови били су изложени и на Међународном фестивалу златног веза и накита.

Милица каже да се може радити вез док човек има воље, инспирацију, док очи маме да радиш, да тај посао није тежак али треба да знаш како се то ради.

ссМилица ТОМПАН РОСИЋ/Батања