Добра свирка мами осмех или сузу

Срђану је прошле године све ишло од руке, или су то само таленат и рад дошли по своје.

Најпре је у Београду завршио Музичку академију, а мастер дао у Париском националном конзерваторијуму. Даље га чекају специјализација на америчком Универзитету Џон Хопкинс и место професора у престижном Париском конзерваторијуму.

Паралелно, форсира класичну и етно музику. Зато, Немања Радуловић за њега каже да је музичар најширег опуса, а славни француски композитор Ролан Дијен да је невероватно заокружен уметник, који сажима класику и етно.

Најбоља потврда с краја прошле године Срђан и његов Л'оркестар затварају пети француски фестивал гитаре и то као почасни гости са, ни мање ни више, него Џипски кингсима.

Срђан је још те вечери могао да претпостави да ће критике у париској штампи бити сјајне, али он ипак успех свирке оцењује по осмеху на лицу и сузи у оку.

"Мој син ме први пут слушао на концерту и био је јако задовољан. Први човек који се појавио на вратима после концерта, оптрчао је целу салу и почео је да плаче кад ме загрлио...", каже Срђан.

"Био је ово сјајан концерт, са одличним аранжманима, чудесним свирачима. Тај звук и музички амбијент није нешто што можемо чути сваки дан. Ми смо вечерас слушали народну музику, али изузетне класе у интерпретацији изузетних музичара", каже

Док се други труде да истакну своју оригиналност, Срђан жури да каже како се без Горана Бреговића, ништа на овом пољу не би десило.

"То што Брега ради је заиста дивно и феноменално, то је амбасадор балканске музике, захваљујући њему људи су почели да се интересују за то", каже Срђан.

"Наравно, слушала сам од Бреговића и раније обраде наше музике са Балкана, али ове обраде су фантастичне", каже

Оркестар чине високо школовани музичари, схватите одмах из опуса који плови од балканског етна и француског свинга све до класике и атмосфере која се може подвести само као музика за филм.

Срђан је пробао са различитим саставима, али овај је, каже, бинго на лутрији, највише због дружења, јер у свакој из ове хармоније музичких врста, они ипак производе емоције.

"Раније нас је било осморо, деветоро, мораш да тражиш људе који ти сензибилитетом одговарају, и сад се тако уклопило да сви дишемо заједно, сви смо другари...дођемо на пробу, пијемо кафу сат и по времена и онда свирамо још сат, уместо 3,4 сата да то грува", искрен је музичар.