175 година од штампања првих српских књига у јерменској штампарији у Бечу

Дуго велика сала Библиотеке града Београда није била тако испуњена као на српско-јерменској вечери, на којој је почасни гост био амбасадор Јерменије у Србији са седиштем у Прагу, а уводно излагање о 175 година штампања Новог завјета Вука Караџића, Његошевог Горског вијенца и Песама Бранка Радичевића, у јерменској штампарији у Бечу, имао је челни човек Вукове задужбине, професор Бошко Сувајџић.

"Мислим да је ово изузетно важно вече, да се подсетимо неких ранијих епоха и да негујемо оно што је данас, дакле једно дивно, пријатељско вече", каже проф. Сувајџић.

Како видите перспективе будућих односа?

"Мислим да оно што раде појединци, као што је Бабкин Симоњан, који је приредио једну антологију српских песника и колико је мени познато, преводио Његоша и почасни је конзул, он негује тај дух пријатељства, али требало би да имамо више Симоњана, и да је ово вече, захваљујући госпођи Весни Пешић, управо у том правцу", каже проф. Сувајџић, директор Вукове задужбине.

"Мислим да је то важно, сваки сусрет две културе приближава два народа, приближава нас, можемо да комуницирамо...давно нисмо комуницирали активно, морамо то што више да радимо, и зато ми је драго да сваке године имамо ту могућност. Имамо велики догађај, у ствари то је више догађај српско књижевног препорода, зато што је пре 175 година у јерменској штампарији у Бечу, била су штампана највећа дела српске књижевности тог времна", каже Ашот Овакмијан, амбасадор Јерменије у Србији.

Иначе, Весна Пешић, која је са амбасадором Јерменије организовала ово вече је представила свој нови роман, "Зови ме Гарун", који је преведен на јерменски и објављен у Јерменији, а за шта је, као и за превођење и издавање у Србији "Историје Јерменије" највећег јерменског и великог светског историчара Мовсеса Хоренација, примљена у Удружење књижевника Јерменије. Вече је водила глумица Данина Могуел, ћерка амбасадора Мексика, а текстове је читала њена колегиница Нађа Костић.