Музика треба да нас спаја

Недавно је са Симфонијским оркестром РТС-а у Београду наступио Роман Симовић. Данас је он је један од најтраженијих виолиниста света, а присећа се, 30 година је прошло од његовог првог наступа на Коларцу. Живи у Лондону, бави се педагошким радом, наступа соло и у ансамблима и радо говори о свом мешовитом пореклу, као и о томе да се најбоље осећа баш у Београду.

"Моја мама је Рускиња, отац је Украјинац, а мамин отац Црногорац. Ми смо деведесетих дошли да живимо у Црну Гору, па је кренуо рат и био сам блокиран, све до своје двадесете године нисам могао да урадим ништа, а мислим да ни моји родитељи нису имали жељу да по сваку цену идем у иностранство, него сам остао у Црној Гори, тако да сам све ово почео касно да радим", каже Роман.

Како цела ова ситуација у Украјини утиче на Вас, с обзиром на Ваше руско-украјинско-балканско порекло?

"Наравно да утиче, ево моја ћерка је имала проблема у школи, она има 9 година и трпи нека расистичка добацивања од других клинаца јер јој је отац рођен у Русији. Уместо да напредујемо као човечанство, ми некако идемо уназад. Свирао сам у Загребу када су тражили од мене да променим програм у фебруару, а свирао сам концерт Чајковског.

Покушао сам да им ставим до знања да Чајковски баш и нема неке везе са овим што се догађа сад и да је он и даље велики...иако је то неко урадио тамо у знак протеста, не морамо ми да имитирамо и да све што је руско не ваља...кад би могло то некако да се разграничи у глави...Ја и даље имам теорију да музика са свих континената мора да нас спаја, и америчка и руска музика коју ћемо да изводимо, мислим да је то поента. То је оно чиме се ми бавимо, то је једино шта ми знамо да радимо и на нама је да пренесемо ту добру енергију на људе. Мислим да је то тај тренутак када се сви опусте и не размишљају о овом хаосу...", каже уметник.