Млади Бирташевићи траже шансу у Србији

Лепо је када млади ммогу да путују и да бирају где ће и шта да раде, а такви су и наши саговорници из наредне приче: Мина и Алекса, брат и сестра, деца наших исељеника у Аустралију. Иако су одавде отишли као мали, одлично говоре српски, познају културу и обичаје и често долазе у посету родбини. Шта им се допада у Аустралији, а шта у Србијии испричали су нашем колеги Душану Жарковићу.

Ових дана упознали смо брата и сестру, Алексу и Мину Бирташевић, који од 2008. године са родитељима живе у далекој Аустралији. Радо су са нама, за емисију "Србија на вези" поделили своја искуства о животу у једном од највећих аустралијских градова Мелбурну.

"Обоје смо рођени у Смедереву, отишли смо крајем 2008. године, тако да смо већ више од пола живота тамо, у Мелбурну", каже Мина.

Алекса каже да је тамо похађао школу од првог разреда, а сада на факултету студира бизнис, односно маркетинг.

Мина нам говори да њен млађи брат у Аустралији научио да чита и пише на српском, будући да Алекса у време пресељења на Пети континент, још није био школског узраста.

Мина је завршила студије биомедицинских наука, а сада је на мастер студијама из области јавног здравља.

О животу српске заједнице у Мелбурну, Мина и Алекса кажу:

"Код нас је јако лепо јер има пуно различитих нација које имају своје заједнице. И наша српска заједница је јако велика, а ја се углавном дружим са старијима...радила сам и као учитељица у једној српској школи једно време, предавала млађој деци, али се углавном дружим са старијима", каже Мина.

"Кад смо се тамо преселили, кренули смо и на фолклор и у српску школу да не бисмо заборавили српски језик. Тамо сам упознао пуно друштва и дан данас се дружим са истим момцима. Сви смо повезани кроз фолклор и српску школу, представе и остало...", каже Алекса.

Алекса се бави и фудбалом, и на том плану би желео да оствари успех.

"Бавим се фудбалом од 8,9 године, а почео сам у српском клубу "Синђелић", после сам прелазио у неке друге клубове, али сам се вратио у Синђелић и играо последње две године за први тим...иначе, дошао сам да пробам нешто са фудбалом и овде...", каже Алекса.

О даљим плановима и могућем трајном повратку у Србију, млади Бирташевићи кажу:

"Да будем искрена, то би био сан. Свих ових година циљ ми је био да завршим тамо школовање и шта год сам радила, а да се вратим овде, али мало су се планови променили због ковида. Брат ће овде бити до краја године, а ја ћу бити минимум једну годину", каже Мина.

Родитељи их подржавају у свему, а и они би волели да се врате у Србију.

Желимо им да остваре своје снове и планове о трајном повратку у Србију, као и да стечена знања у Аустралији на најбољи могући начин искористе у својој земљи.