Сусрет који мења све

Професор, преводилац, писац, дипломата, део је импресивне биографије професора Дарка Танасковића. Државе у којима је обављао дужности амбасадора имају посебну симболику, јер је боравио у престоницама некадашњег римског, византијског и османског царства.

Дипломирао је орјенталну филологију и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Предавао је све главне предмете, као што су турски и арапски језик и књижевност.

Објавио је више од 700 научних и стручних радова и неколико речника, а од 1977. до данас није престао да пише књиге.

"Ако би се посматрало из перспективе мога каснијег живота, великог дела посвећен управо изучавању тема из оквира широко схваћене орјенталистике, онда ће оно што ћу рећи изгледати чудно, а то је да сам сасвим случајно уписао студије орјенталне филологије на београдском Филолошком факултету.

Тог лета када сам се опредељивао за упис, догодио се један сасвим случајан летњи сусрет и то са двема женским особама...Из једног случајног разговора се родила код мене идеја да бих могао уписати орјенталистику, јер је једна од тих двеју девојака са којима сам разговарао на мору, у Купарима, рекла да постоји Катедра за орјенталистику, и да бих ја који сам раније и друге језике учио, било добро да сад научим нешто ново, а то су турски и арапски језик, па ми је чак написала своје име наводно арапским писмом. Мени се то допало визуелно и графички и тај папирић сам ставио у џеп и почео да размишљам о орејенталистици, распитао сам се, допало ми се, било је нешто потпуно ново.

Оно што је занимљиво у целој ствари на нивоу анегдоте, да сам већ на трећој години студија, када сам већ донекле научио арапски, и да га пишем, пронашао тај папирић и видео да она заправо није ништа написала на арапском, него је имитирала арапско писмо, да изгледа као арапско писмо, а ето, у неку руку је одлучила о мојој судбини", каже професор Танасковић.