Боривоје Рус - посвећен очувању српског идентитета

Добитник овогодишње Светосавске награде је Боривој Рус, члан Српске самоуправе у Мађарској. Рођен је у Батањи, у српској породици, која је имала дивне односе са тамошњим свештенством, што је оставило велики траг на његов живот, развој личности и однос према идентитету.

Боривоје Рус, деценијама је незаобилазна личност у организацији културних догађаја на југу Мађарске. Све друштвене и политичке функције које је до сада обављао биле су усмерене ка једном циљу: унапређењу културе и чувању српског идентитета. Томе је посветио највећи део свог личног и професионалног живота.

Дошле су онда деведесете године и период раздвајања и почетак стварања српског самоуправног система и српских самосталних институција. У том периоду сте такође, када је у питању југ Мађарске и Батања, Ви имали вема велику улогу. како се сада сећате тог периода?

"Ја сам код оснивања Савеза Срба учествовао на конференцији у Сентанреји и пуком случајношћу изабран за потпредседника, као одговорног за југ, јер овде живим и активно радимо. Тако сам ја стигао у Савез. Тамо смо радили две године. После, кад се организовала Самоуправа Срба у Мађарској, онда сам тамо прешао, и постао потпредседник. Био сам одговоран за југ и културни живот Срба у Мађарској. Штошта смо тада урадили, а важно је било да почнемо дубљу и богатију сарадњу и са Србијом", каже Боривоје Рус.

Шта Вас мотивише да са таквом енергијом и љубављу, слободно могу да кажем и страшћу радите тај посао, напоран, неизвестан, прикупљања онога што се да прикупити, сачувати, а везано је за историју српске заједнице овде у Десци, Сиригу, Сегедину, уопште овој регији?

"Функција ме ни онда није интересовала, већ то да ли ја могу нешто да оставим написано или изречено о животу ових Срба. Стално ме муче те речи Милоша Црњанског које су написане у Чонграду: Био један народ и звали су се Срби...ми кочимо то да се зна да смо били и важно је то да већинском народу, Мађарима, представимо српску културу. Неко је једном питао шта ћемо ми на недељи књига у Сегедину, на једном штанду. А то је, да знају о нама, да постојимо, да постоје српске писане речи у Мађарској, да има и српске културе, а неко је рекао, и то ми је било мило, да Сегедин не би био тај културни центар без српске културе не постоји. На томе би требало још штошта радити...", каже Боривоје Рус.