Срби у Паризу имају Петра Гојковића

Срби у Француској ни овог јануара нису уживали у манифестацијама, које су већ годинама део обавезног окупљања наших сународника. Разлог је и овог пута пандемија корона вируса...

Ако сте Србин и живите у Паризу, вероватно веома добро знате да крајем јануара или одмара од слава и славља, или се јурца за Пером Гојковићем.

Дијаспора га јури за карту више на Светосавском балу. Извођачи из Србије од једног до другог догађаја на Данима Светосавља, учитељице и клинци из наших школа за тачан распоред на Светосавској академији, итд, итд...

Овог јануара, док корона букти, ништа од свега тога се неће ни догодити. Зато сам ову паузу искористио да уназад вратим 45 година Петрове уметничке каријере. Довољно за блокбастер!

Од малена заљубљен у музику и ватерполо, он уписује и завршава две музичке академије. Као велика нада класичне, постаје један од лидера староградске музике у Београду. "Свилен конац", "Наракорд", "Како ко", све његово време градске и изворне музике привржен је џезу и евергрину. Зато паралелно свира и у Симфонијском, Ревијском и у Народном оркестру Радио Београда.

Београд, иначе, никада неће напустити, иако је знао да га промени за Мадрид и Севиљу. Не напушта га ни ових двадесетак година колико је грађанин Париза. Један од најзаслужнијих што Срби у свету о Србима Француске имају знатно лепше мишљење него што га ми заправо заслужујемо. Све скупа, са Данима Србије и српске културе, који ове године, славе две деценије постојања и тако постају најдуговечнији догађај Срба у европском расејању.