У родном крају Светог Саве

Дежевска долина, испреплетана је легендама, али непобитна је чињеница да је једно од најзначајнијих места за националну историју Срба.

Доментијан Хиландарац пише да је овде само једно од места где су били двори Немањића. Српски двор се буквално шетао по територији читаве жупаније.

"Још је велика енигма где се двор Немањића у Дежеви налазио. Крштен је у цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу", каже Владан Видосављевић из Музеја "Рас" у Новом Пазару.

Детињство је провео на очевом двору, који је био стециште најумнијих и најодлучнијих људи и српских земаља с краја 12. века.

Двором на почетку владавине Немањића нису називане само зидине тврђава. Претпоставља се да је Стефан Немања овде у Мишчићу, у Дежевској долини, проводио периоде током којих није ишао у војне походе или бранио границе жупаније.

Анастасија је у овој долини родила сво шесторо деце.

"Сигурно је да је био мезимац, као најмлађи и добијен у каснијим годинама и по предању, Немања му је тепао: Мишчићу мој...и село добије име Мишчић", каже Видосављевић.

Ковачево, Мишчиће, Шароње, Митрова река, Суцко село су топоними који сежу све до Немањића.

Монаси Симеон и Сава обнављају Хиландар на Светој Гори.

Након смрти оца, Вукан и Стефан улазе у сукоб, а потом моле брата да мошти оца са Хиландара пренесе у Србију и помири браћу.

1207. године Свети Сава преноси мошти у Студеницу, прилагођљва Студенички типик, а она од тада постаје политички, духовни и културни центар Србије.

Фрескописање, по први пут бива ћирилично, а не грчког алфабета. У том периоду у Никеји добија и аутокефалност српске Цркве.

Растко остаје први и јединствен пример одрицања од владавине на читавом свету.