Филантропија је природно стање постојања

Своје спортске принципе Владе Дивац пренео је и на хуманитарни рад и фондацију која је формирана у Америци пре две деценије.

"Добар тим је нешто што је био приоритет у мом животу, а тако је и са фондацијом која већ 14 година траје на овим просторимаи преко 20 година у Америци. Ми се ширимо и градимо тим који ради заједно, и веома сам поносан на све, који су на било који начин учествовали у нашим пројектима. Ми смо започели рад Фондације из дијаспоре. Тако смо и слали доста помоћи нашој земљи и народу у тим годинама, али задњих 14 година нам је база у Србији, тако да смо захвали управо тој дијаспори која нас помаже свих ових година

Мрежа доброчинитеља и донатора стално се шири. Ту се сврстао и тренутно можда најпопуларнији Француз у Србији.

"Давања дијаспоре су велика и вишеструка. Та давања су разноврсна. Срби из расејања својим породицама у Србији шаљу отприлике три милијарде евра годишње у дознакама, а ту су често и улагања у родни крај. Упознао сам Невену у Аустрији која издваја 20 евра недељно за народне кухиње на Косову и Метохији. Захваљујући њој, сваке недеље спрема се 10 оброка за најсиромашније и социјално угрожене породице српских енклава. Упознао сам и Милицу, лекарку у једној од највећих болница у Паризу, која се прошле године пријавила да дође у Србију, у земљу где су се родили њени родитељи, да ради и лечи наше пацијенте за десет пута мању плату. То је зато што филантропија и хуманост, као што је сам назив овог панела, немају границе. То је такође зато што осећај припадности не познаје ни границе ни дистанцу.

Из Њујорка се у дискусију путем интернета укључио и наш виолиниста Стефан Миленковић, организатор бројних хуманитарних концерата.

"За нас уметнике филантропија је природно стање постојања и мислим да све друго није потпуно ако се не дели са другима. Тако да бих желео да се захвалим свима који то раде, а раде дуго, који воде примером и ако ништа друго не можемо, можемо да живимо тако да се други угледају на нас", каже Миленковић.

Радивоје Петрикић, адвокат из Беча, већ две деценије улаже у родни крај. Опрема здравствене установе,улаже у изградњу путева и дечјих игралишта.

"Успех је заиста највећи кад га поделиш са својим народом и са онима одакле потичете и као што је рекао Никола Тесла: сви дугујемо нашем завичају. Многи људи који се остваре и када постану успешни у ономе шта је њихово опредељење, осете потребу да се ангажују и помогну свом народу и учине шта је добро за своју заједницу, и ја имам осећај да што смо старији, емоционалан осећај према завичају је све јачи", каже Петрикић.

Прошла година и проблеми изазвани појавом вируса ковид још једном су показали тачну тврдњу да је криза моменат када доброчинство цвета.

"Све укупно из дијаспоре је вишеструко донирано у 2020. години у односу на претходни период, негде око 4,25 милиона, а од тога скоро 2 милиона евра је отишло на борбу против ковид 19 кризе, док 2,3 милиона евра је отишло на све друге области, првенствено на смањење сиромаштва и медицинске третмане за оболеле", каже Милош Јанковић из Каталист Балканс фондације.

Мора се обезбедити транспарентност свих који примају донације, то је оно што гради поверење, а када постоји поверење, онда ће бити више донација, сматрају представници невладиних организација.

"Дијаспора је увек спремна да донира, међутим јако пуно пута се догодило да су преварени на неки начин и да немају поверење у транспарентност. Поверење и поједностављивање донирања, ослобађање од пореза је нешто што је веома важно у оваквим случајевима, јер када донирају у својим земљама ослобођени су од пореза, а када донирају сопственој земљи они су опорезовани и то носи осећање неправедности, да си закинут. Миломир Главичић, један од највећих донатора из Канаде, има више од 90 година, донирао је новац за два аута за хитну помоћ у свом Краљеву, али је један ауто морао да да за порез. Осећај неправде је веома велик,а уз то још ускраћен онима којима би та помоћ добродошла", каже Веран Матић, директор Српског филантропског форума.

Ненад Пауновић из кабинета председника Владе Србије каже да су остварени значајни помаци у формирању бољег законског оквира за донације.

"Пореска управа је усвојила упутсво за остваривање пореских олакшица за донаторе. Она је важна јер компанијама даје јасне инструкције за остваривање олакшица за донације и то у виду смањења основице за порез на добит правних лица. Друга ствар је да је од 1. јануара 2020. повећан неопорезиви иснос стипендија, са 11 741 динар на чак 30 967 динара. Још једна олакшица важна за дијаспору, по мом личном мишљењу и најважнија за српску привреду уопште која важи од 1. марта прошле године, омогућава чак петогодишње умањење основице за порезе и доприносе од 70 посто, када домаће фирме запосле наше повратнике из дијаспоре", каже Пауновић.

Матица и дијаспора, научени су да се ослањају једни на друге, сматра Ана Дивац.

"Све што смо радили, односно, највећи део, смо радили у сарадњи са нашом дијаспором која је прва кад треба притећи у помоћ. Ми на њих можемо да се ослонимо. Циљ ове конференције је да виде како могу они на нас да се ослоне, јер недостаје тај линк матице ка дијаспори...да ми водимо више рачуна о њима, да видимо шта су њихове потребе, захтеви, тако да кад развијемо такву врсту односа, њихова снага и помоћ земљи биће још већа", закључује Ана Дивац.