"Српска Рускиња" сликар, архитекта, хуманитарац

Стваралачки потенцијал руских ликовних уметника надалеко је познат. Њима припада и Јекатарина Милићевић чији таленат одмах препознајемо у амбијенту њеног малог креативног царства.

Рођена је у Москви у породици познатог архитекте Јурија Берјоскина. Од најранијег детињства показивала је афинитет према сликању, па је отац, који је то препознао, уписао у елитну Московску школу сликарства. Иако је дипломирала архитектуру, љубав према сликању одредила је њен коначни професионални избор. Она је представник уметности нове генерације, која уметницима дозвољава да користе препознатљиве уметничке правце креирајући своје сопствено уметничко дело. У њеним сликама има и реализма и експресионизма.

Своју судбину везала је за Србина, одатле и њено српско презиме, а у нашој земљи живи од 1989. године.

„Од када сам дошла у Југославију, било ми је тешко само са дипломом архитекте, па сам почела да се бавим сликарством. Прва изложбе је била 1993. године, а до сада сам имала око 30 изложби, и у Србији и иностранству",каже Јекатерина Милићевић за РТС.

Недавно је имала изложбу у једном српском ресторану у Москви, иначе месту окупљања наших исељеника, који су на Јекатерининим сликама с лакоћом препознавали своје завичајне улице. Каже да је пропутовала Србију, и да јој је упознавање са архитектуром наших градова била додатна инспирација за сликање њених омиљених градских мотива.

На изложби у Ваљеву, у Интернационалном студију Радослава Миће Трнавца, представила је 30 најбољих радова, из петнаестогодишње ретроспективе стварања, од 2003. године до данас. То су њене омиљене слике које су биле изложене у руским културним центрима у Бечу, Паризу, Хелсинкију и другим градовима света, за које се емотивно везала.

Посебно је поносна на период свог ангажовања да се организују хуманитарне изложбе руских сликара у Русији за помоћ Савезној републици Југославији после НАТО бомбардовања 1999. године.

„Уметници који су долазили за време бомбардовања 99. изразили су жељу да помогну, и то путем хуманитарних изложби, када смо део новца носили у Амбасаду Србије", каже уметница.

Јекатерина је свој живот за Србију везала готово 30 година. Везу Србије и Русије доживљава на свој начин.

„И тамо кад сам, идем у српски ресторан...за мене је то једина држава...Србија и Русија, то је исти простор... не правим разлику", искрена је Јекатерина.

Част је за Србију када је странац одреди за земљу уточишта и осећа је својом, као што је Јекатерина Милићевић која је један од незваничних амбасадора културе Русије и Србије, и која универзалним уметничким језиком, спаја братске народе.