Виолина са пет жица

Прсти су ти прекратки да би свирао гитару, рекли су му на пријемном испиту. Имао је само 7 година.

"Ја сам изашао са пријемног испита за музичку школу уплакан, јер ми нису дали да свирам гитару и једва су ме убедили да видим виолину, пошто је то био један од избора инструмената, виолина или клавир, када сам видео виолину ја сам се заљубио".

Овако је Бранко Симић започео своју каријеру. Убрзо долази најтежи, али и најзначајнији моменат за њега, одлазак из Београда у Беч, 1999. године на Универзитет за музику и примењену уметност.

"Отишли смо моментално после бомбардовања, са мајком сам отишао на пријемни испит и положио што је за мене био велика ствар", присећа се Бранко.

У Бечу завршава основне студије. Паралелно са виолином стидирао је и виолу. На даље школовање пут га води у Швајцарску, на циришки Универзитет уметности где је дипломирао са највишом оценом.

"У читавом том процесу иде доста суза, зноја и крви, велико пожртвовање, не само мене него и моје породице", истиче виолиниста.

Докторске студије завршава у Америци где је стекао и професорско искуство.

"Ја предајем у музичкој школи у Ст. Галену у Швајцарској, постоји зен изрека - Ниси мастер док не почнеш да предајеш, каже Бранко Симић.

А резултати рада најбоље се виде када се вратиш на свој почетак. Пред Београдском публиком, галерија Коларчеве задужбине, Бранко Симић, после петнаест година.

"Јако, јако је лепа емоција вратити се на свој старт, то је нешто увек јако инспиративно", искрен је Бранко.

Добра инсипирације ће му свакако бити потребна, са колегиницом Јоаном Сеиром у свом граду снима први албум. Двојац који свакако обећава.

"Знамо се јако дуго и били смо сјајни пријатељи, али и сјајни партнери у музици што није чест случај. И раније сам покушавала да свирам са добрим пријатељем, али то није звучало добро. Тако да сам јако срећна што сам Бранку добар и пријатељ и колега", поносно истиче Јоана Сеира.

"Добра виолина има пет жица, четири на чивијама и једну у срцу оног ко је свира", рекао је Ђорђе Балашевић, и заиста је тако, каже Бранко Симић у чијем је срцу од његове седме године.