среда, 28.03.2018, 13:25 -> 12:54
Аутор: РТС / Рада Ђокић Стојадиновић
Пољски лекар у "ваљевској долини смрти"
Српске године професора доктора Лудвика Хиршфелда од 1915 до 1919. зазидане су трајно у грађевину Великог рата.
Сећање на oвог изузетног пољског научника, имунолога, бактериолога и микробиолога и на његов непроцењив допринос српском народу и војсци у најтежим данима рата, на трибини у ПТТ Музеју у Београду, оживео је доктор Зоран Вацић.
У овом Музеју континуирано се обележавају знаменити догађаји и значајни датуми из прошлости и славне личности чија су дела и врлине путокази и нашој садашњости.
Доктор Хиршфелд рођен је у Варшави 1884. године у јеврејској породици. Студије медицине завршио је у Берлину 1909. године, а у Хајделбергу започео испитивање крвних група и увео модерни начин њиховог означавања (А, Б, О).
Потом је каријеру наставио на Циришком универзитету, где је радио у лабораторији, држао предавања, писао и објављивао научне радове.
Први светски рат затекао га је на месту доцента на Циришком универзитету. Када је доктор Хиршферд сазнао за потресне извештаје о размерама епидемије тифуса у Србији, о „ваљевској долини смрти" где се после Колубарске и Битке на Дрини нашло 50 хиљада рањених и болесних, одлучио је да понуди помоћ Србији. Стотине их је дневно умирало, а сахране су вршене и дању и ноћу.
Из циришког комфора, универзитетски професор доктор Лудвик Хиршфелд, упутио се у епицентар епидемије, у Ваљево. Циришке колеге говориле су му тада „ако си хтео да извршиш самоубиство, ниси морао отпутовати тако далеко".
До тада, у свету већ познат као „отац номенклатуре крвних група", све што је знао и умео доктор Хиршфелд примењивао је у сузбијању пегавог тифуса и дао безграничан допринос спасу српске војске и народа, у време када је на 1220 војника долазио само по један лекар. У Ваљеву му се придружила и његова супруга др Хана.
Уз српски народ, доктор Хиршфелд остао је и током албанског страдања. Радећи као бактериолог у српској војсци 1916. године, доктор Хиршфелд изоловао је из крви једног војника, до сада непознати сој паратифуса. Та нова, тек пронађена бактерија и данас се по њему зове салмонела хиршфелди.
Већ на пролеће, следеће 1917, доктор Хиршфелд је у својој лабораторији произвео вакцину која је штитила од трбушног тифуса, паратифуса „А", „Б" и „Ц" и колере. Њоме је вакцинисано више од 110 хиљада бораца. Међу првима је ту вакцину примио и војвода Живојин Мишић и захваљујући њој, српска војска се, без трбушног тифуса и колере, вратила у отаџбину.
За ту заслугу, доктор Хиршфелд одликован је Орденом Светога Саве трећег реда.
У мају 1917. године отворена је у Солуну „Српска болница престолонаследника Александра" у којој је једна мања зграда додељена Српској централној лабораторији. У њој је, у првој половини 1918. године, доктор Хиршфелд држао курсеве за српске лекаре и медицинаре, како би се у армијама отвориле бактериолошке лабораторије.
Захваљујући његовом научном раду, српска војска била једна од првих која је примењивала трансфузију крви у ширим размерама. После пробоја солунског фронта, доктор Хиршфелд постављен је за шефа бактериолошког одељења Војне болнице у Београду и на том месту је остао до јесени 1919, када је напустио Србију.
Одликован је и Орденом Белог орла за заслуге у раду Српског војног санитета.
Доктор Хиршфилд је и њижевни јунак у Времену смрти Добрице Ћосића, у заплету романа посвећеног Ваљевској болници.
„Лекарима се повратио морал, а на самопоуздање, особито потстицајно делује Пољак доктор Хиршфелд са својом лабораторијом, културом и знањем; на његова свакодневна стручна предавања иде се као на молитву и враћа са озарењем и вером, ипак, Србија није сама у својој несрећи; постоје на свету људи спремни да се жртвују за њен спас и опстанак".
Институт за имунологију Пољске академије наука, који је доктор Хиршфелд основао 1952. године у Вроцлаву, носи данас његово име.
Ђаци 13. београдске гимназије, који одржавају пријатељске везе са једном школом из Вроцлава, приликом посете Пољској, редовно положе венац на гроб Хиршфелдових.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар