Рачани наградили песника Сашу Мићковића

Председник Скупштине општине Рача Душан Ђоковић, као и остали чланови комисије, након разматрања Мићковићеве биографије одлучили су да му доделе Годишњу награду општине Рача и на тај начин поспеше његов даљи рад у књижевности.

Душану Ђоковићу је такође припала дужност да руководи културно-уметничким дешавањима у Рачи, тако да он излази у сусрет уметницима, логистички и финансијски подржава све секције које су у склопу Културног центра Радоје Домановић.

Саша Мићковић је до сада написао шест књига поезије, а уз помоћ људи који се у Рачи брину о култури, добио је и финансијску подршку за штампање књиге поезије Успаванка за душу.

"Поред Песничке хрисовуље коју сам добио у мају ове године у Параћину, награда коју ми је доделила Рача ипак ми је најдража, јер када вас људи признају и награде у средини где сте поникли, учили и развијали се, онда то значи да није узалудан вишегодишњи труд и рад у књижевним сферама. Осећам се почаствовано и срећно. Ипак, када вам се уприличи овакав догађај, онда се и одговорност према Рачи, људима и култури уопште, сразмерно повећава и тражи додатни напор за још већим бољитком. Зато, мислим да ћу се Рачи одужити тако што ћу урадити још неколико књига које су у плану. Рачани очигледно имају осећај за књижевне подвиге, а није ни чудо ако знамо да су у том граду некад живели великани: Ђура Јакшић (становао је у мојој улици поред цркве), Антоније Исаковић, Панта Срећковић, Карађорђе, Бора Дугић...", каже за Програм за дијаспору РТС-а Саша Мићковић.

Саша Мићковић је српски песник, рођен је у граду Шпитал (Аустрија) 23. јула 1980. године, а детињство је провео у Рачи Крагујевачкој, где уз стрица Радмила Мићковића почиње с писањем првих сонета. Тада упознаје и др Миодрага Д. Игњатовића, који му заједно с Радмилом отвара песничку ризницу. Саша примењује различите сонетне технике захтевне краљевске форме. Његова поезија је сплет духовних, философских и емотивних нити, које су уплетене у венац од преко 600 сонета. Осмислио је сонетну форму која се зове „Клепсидрични ретроградни сонет с акростихом", а име форми је наденуо професор Часлав Ђорђевић. Тај сонет се може читати у оба смера. Написао је десет сонетних венаца. Песме објављује у штампаним и електронским часописима. Уврштен је у лексикон Српски писци у расејању 1914-2014 и др. Песме су му заступљене у антологијама Снови ињем посути и Последњи цветови зла. Добитник је следећих награда: Треће место за сонетни венац На врхунцу славе, додељује Приједорски књижевни караван, Република Српска (2013). Прва награда за песму Химна жени, додељује Клуб на книжевни творци Симбиоза Куманово, Македонија (2014). Песничка хрисовуља, додељује Српска духовна академија Параћин (2016). Годишња награда општине Рача (2016). Основао је часопис за књижевност и културу Уметнички хоризонт. Један је од оснивача Књижевног клуба Радоје Домановић Рача, чији је председник, а члан је и Књижевног клуба Бранко Ћопић из Београда.