Светске музичке позорнице

Прво ћете чути Хиндемитову симфонију Сликар Матис, из 1934. године, написану на основу истоимене опере о немачком сликару из Xv века – Матијасу Гриневалду. Дело је инспирисано једним од најпознатијих остварења овог ренесансног аутора – сликом Исенхајмски олтар.

Друга тачка било је остварење под називом Шу савремене јужнокорејске композиторке Унсук Чин. Иако је годинама одбијала да у својим делима користи традиционалне инструменте, након што је присуствовала концерту на којем је наступао Ву Веи, Унсук Чин је одлучила да напише композицију за шенг и посвети је овом виртуозу, заслужном за популаризацију и промовисање шенга ван граница Кине. Занимљиво је да је Ву Веи интерпретирао преко 130 дела савремених композитора који су писали за шенг. Иначе, остварење Шу Унсук Чин је компоновала 2009. године. Назив је преузела из египатске митологије у којој се ова реч односи на симбол ваздуха, а у делу је дочарала утисак музике која се изводи на отвореном, у природи.

Концерт је заокружен другом свитом из балета Жар птица Игора Стравинског, у верзији из 1919. године. Стравински је музику за Жар птицу компоновао 1909. године и посветио је свом професору и колеги Николају Римском-Корсакову. Дело је засновано на руским бајкама; говори о царевићу Ивану који уз помоћ пера жар-птице спасава вољену принцезу из ропства озлоглашеног чаробњака Кашчеја Бесмртног. Теме руског музичког фолклора прожимају партитуру у којој су присутни и одјеци музике Скрјабина и Глазунова, док на пољу оркестрације највећи утицај потиче управо од Римског-Корсакова. Премијера Жар птице уприличена је 1909. године у дворани Опере у Паризу, у извођењу трупе Сергеја Дјагиљева, а славни руски уметник је наредних година са великим успехом изводио и композиторове балете Петрушка и Посвећење пролећа.

Уредница Ирина Максимовић Шашић