Резултати претраге

13. 07. 2020.

Kadiz posle 14 godina ponovo u La Ligi

Fudbaleri Kadiza izborili su povratak u špansku La ligu posle 14 godina.

... Dva kola pre kraja takmičenja u Segundi osigurali su jedno od prva dva mesta koja direktno vode u ...

10. 07. 2020.

Teslina hidrocentrala u Užicu, spomenik njemu i naizmeničnoj struji

Na današnji dan rođen je Nikola Tesla. Tim povodom u Užicu tradicionalna manifestacija 'Tesla na Đetinji', ali prilagođena aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Da se pokaže civilizacijsko i kulturno blago na Đetinji, prva u Evropi centrala na principima Tesline naizmenične struje.

... Pre 120 godina, u gotovo besputnoj varoši, tada nazivanoj „srpskim Sibirom, mudri i ...

21. 06. 2020.

Milan Mitrović, rukometni sudija

Gost 410. emisije je Milan Mitrović, jedan od začetnika košarke i rukometa u Smederevu posle Drugog svetskog rata. Najdublji trag je ostavio kao rukometni sudija. Sa Milanom Valčićem tokom 70-ih i 80-ih bio je među najboljim arbitrima sveta. Između ostalog sudio je na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. četiri uzastopna finala Kupa evrpskih šampiona, brojne međunarodne turnire... Kasnije je bio sudijski insruktor i delegat.

... karakterisala rukomet pre 60-ak godina. O najboljim srpskim sudijama pre pola veka. Kako je počeo da ...

14. 05. 2020.

Ferari našao zamenu, Sainz umesto Fetela

Italijanska kompanija Ferari brzo je reagovala u nalaženju zamene Sebastijanu Fetelu, sa kojim neće produžiti ugovor. Novi vozač Ferarija biće Karlos Sainz koji dolazi iz redova Meklarena.

... redova Meklarena. Pre nekoliko dana čelnici Ferarija saopštili su da su pregovori sa Fetelom oko ...

23. 04. 2020.

Lekaru preti zabrana rada zbog trivijalizacije koronavirusa

Lekaru iz austrijske pokrajine Štajerske, koji je u jednom televizijskom intervjuu tvrdio da koronavirus nije ništa gori od blagog gripa, preti zabrana rada zbog trivijalizacije koronavirusa.

... Šteta koja se stvara kroz strah i samoću, pre svega kod starijih, potpuno je neprimerena ...

05. 07. 2022.

Neočekivano poreklo azijskih mumija

Od kada su otkrivene, drevne mumije iz Tarimskog basena predstavljaju enigmu za istraživače. Nakon brojnih pretpostavki o njihovom poreklu, novije analize genoma i zubnog kamenca otkrivaju da je reč o autohtonoj, genetički izolovanoj populaciji, koja je sa susednim stanovništvom održavala trgovinske i kulturne veze.

... Kini pre otprilike 4000 do 1800 godina. Očuvani ostaci iskopani su devedesetih godina prošlog veka ...

29. 12. 2023.

RTS ordinacija: 8c, em. 2

Kada je pre sedam godina Zabavni program RTS-a pokrenuo ovu jedinstvenu emisiju o zdravlju, niko nije slutio da će za kratko vreme izazvati veliko interesovanje i imati toliku publiku u našoj zemlji ali i u regionu. 'To me uverilo da sam izabrala pravi pristup i ohrabrilo da nastavim uz još više truda. I evo, za nama je više od 160 emitovanih emisija, 500 različitih tema i više stotina gostiju iz javnog života, sveta medicine, farmacije, ishrane. Ekipa 'RTS ordinacije' sa istim entuzijazmom i posvećenošću pristupa pripremi i osmišljavanju novih, zanimljivih i važnih priča koje ćemo vam predstavljati od oktobra 2023. tokom osme TV sezone, nedeljom od 14 časova, na Prvom programu RTS-a.' – poručuje Marija Popović. Kao i do sada, u svakom izdanju emisije, na zanimljive načine saznajemo kako da očuvamo i unapredimo zdravlje, a o važnim temama govore renomirani lekari, farmaceuti, nutricionisti i drugi dokazani stručnjaci, kao i javne ličnosti, koje svojim primerom opominju ili prenose sopstvena iskustva. I dalje će kroz smeh i zabavu javne ličnosti svojim ispovestima hrabriti gledaoce i upozoravati svojim iskustvom na značaj preventive i ozbiljniji pristup brizi o zdravlju. Relevantni stručnjaci će, kao i do sada, na jednostavan način davati savete za očuvanje zdravlja koji se lako mogu primeniti.

29. 11. 2023.

Hrana, ishrana i zdravlje - naučna saznanja bliža praktičnoj primeni

U Beogradu je pre desetak dana, kao prva kongresna manifestacija u renoviranom centru 'Sava', održana 14. Evropska konferencija o ishrani u organizaciji Evropske federacije društava za ishranu i Društva za ishranu Srbije. Bio je to skup koji je u četiri kongresna dana okupio više od hiljadu i sto učesnika, naučnika, praktičara i predstvanika industije iz 56 zemalja sveta. Predstavljeno je oko osamsto radova na deset tema od kojih su, prema rečima prof. Slađane Šobajić, predsednice konferencije, dekanke Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, potpredsednice Društva za ishranu Srbije i sada nove predsednice Evropske federacije društava za ishranu, tri privukle najviše pažnje izlagača i učesnika: ishrana, metabolizam i hronične bolesti, zatim ishrana kroz različite periode života i preporuke, standardi i vodiči za poboljšanje ishrane. Profesorka Slađana Šobajić biće gošća našeg programa i u razgovoru sa njom čućemo više o najvažnijim akcentima i zaključcima konferencije - na prvom mestu da li su se ispunila očekivanja organizatora da se u vremenu u kojem se sve više govori o presudnom uticaju ishrane na zdravlje i kvalitet života, nauka i praksa približe.

23. 11. 2023.

Studio znanja: Šta se čita, šta se piše

Uprkos ubrzanom razvoju tehnologije, čovek i dalje ima potrebu da svoje misli i znanja stavi na papir i podeli ih sa drugima. Zato se ove nedelje u „Studiju znanja” pitamo o čemu se piše i šta se i koliko čita. O ulozi i značaju književnosti razgovaramo sa književnikom i urednikom u izdavačkoj kući Arhipelag, Gojkom Božovićem, kao i sa književnicom Aleksandrom Filipović. Saznaćemo da li je to što se piše više nego ikad a čita nikad manje globalna pojava, kao i koliko je teško napisati zabavnu, a poučnu knjigu za decu. Studenti Fakulteta političkih nauka pokrenuli su inicijativu „Solidarnost pre razlika”, u okviru koje su odlučili da pomognu slepim i slabovidim studentima snimajući i stvarajući audio knjige. Više o tome saznajemo uz Vanju Malešević, koja je jedan od pokretača ove inicjative. U drugom delu emisije sa teoretičarkom medija Violetom Kecman i fizičarem i naučnim novinarem Slobodanom Bubnjevićem govorimo o pisanju koje se bavi našom svakodnevicom, događajima i promenama koje se dešavaju mimo nas, a kojih treba da budemo svesni.

20. 11. 2023.

Kršenje radnih prava - ogromna nepoznanica za mlade na tržištu rada

Iako tokom školovanja, u samoj školi ili van nje, na neki drugi način, mladi nauče kako treba da napišu radnu biografiju ili kako da razgovaraju na sastanku sa poslodavcem koji odlučuje o zaposlenju, oni su gotovo u potpunosti i neinformisani i nenaučeni o tome koja su njihova prava u trenutku izlaska na tržište rada. Štaviše, mnogi među njima ne znaju šta je to rad na neodređeno vreme niti umeju da naprave razliku između radne angažovanosti i zaposlenosti. Moguće da je najporaznije što ogromna većina mladih ne pokazuje zainteresovanost za upoznavanje sa radnim pravima, ali se to promeni kada dođu u priliku da čuju primere kršenja tih prava u praksi. Sve ovo su samo neki od zaključaka velike studije Šta treba da znaš pre izlaska na tržište rada - unapređenje položaja mladih, koju je posle trogodišnjeg rada - istraživanja i radionica u srednjim stručnim školama u celoj Srbiji, upravo objavilo Udruženje za radna prava žena ROZA u Zrenjaninu. Teodora Gavrilović, menadžerka Programa za mlade u tom udruženju upoznaće nas i sa ostalim rezultatima, zaključcima i preporukama studije i objasniće zašto je uvođenje nastavne jedinice ili predmeta o radnim pravima u programe posebno srednjih stručnih škola od presudne važnosti za budući bolji položaj mladih, a posebno devojaka, na tržištu rada.

01. 11. 2023.

Koliko je opravdan strah od digitalne demencije?

Život u okruženju raznih ekrana i monitora već odavno je naša svakodnevica - bili su to davno, davno, u prvoj polovini 20. veka najpre televizori, zatim od osamdesetih godina kompjuteri, a poslednje godine prošlog stoleća mnogi od nas ispratili su već sa jednim ekranom u ruci - ekranom mobilnog telefona. Prve godine ovog, 21. definitivno je obeležio sve ubrzaniji razvoj digitalnih tehnologija, pođednako kada su u pitanju tzv. hardver, odnosno sprave putem kojih smo u kontaktu sa njima, kao i softver, odnosno programi koji su preko njih dostupni. Malo pre ulaska u drugu deceniju 21. veka pojavile su se i prve digitalne društvene mreže, a za petnaestak godina to jest do danas, život van njih je postao bezmalo nezamisliv posebno za mlađe generacije. Kakvu je to promenu suštinski donelo čovečanstvu i kako će uticati na ljudsku zajednicu u bližoj i daljoj budućnosti - pitanja su koja su sve više predmet istraživanja raznih grana nauke. Jedan deo naučnika upozorava na mogućnost tzv. digitalne demencije, termin skovan da obuhvati i opiše sve promene u saznajnim i drugim funkcijama koje se javljaju kao posledica dugotrajne izloženosti digitalnim uređajima. U čemu se očituju takve promene, koje su njihove posledice koje se već vide i može li se govoriti o onim dalekosežnijim - neka su od pitanja za našu sagovornicu, dr Bojanu Bodroža, docentkinju na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

04. 09. 2023.

Mleko sa kajmakom

Pre neko veče sam čula priču koja me je navela da razmišljam o sopstvenom detinjstvu. Ispričala mi ju je osoba koja je tek prešla prag odraslog doba, a mladosti se već sećala sa setom. Sedela je ispred mene skrštajući ruke kao stara baka i prisećala se kako joj je nekad izgledao život u maloj porodičnoj kućici na kraju sokaka. U najdragocenije uspomene su se ubrajale večeri tokom kojih je, posle urađenog domaćeg zadatka, trčala u dnevnu sobu da bi na televiziji gledala „Laku noć, deco“. Popenjala bi se na trosed i tokom tih pet minuta, koliko je trajala serija za najmlađe, osećala se nedodirljivom. Niko je ništa ne bi pitao, samo bi joj majka na tacni donela šolju toplog mleka prekivenog kajmakom i krišku hleba namazanu pekmezom. Katkad joj je bilo dozvoljeno da ostane pred televizorom i za vreme Dnevnika, što je bila retka privilegija. Vesti iz politike, kulture, sporta, pa čak i vremenska prognoza, delovale su joj kao voženje kroz bezbroj nejasnih rečenica i informacija čiji smisao još uvek nije mogla da shvati. Ali bila je srećna i oko srca joj je bilo nekako lepo.

31. 05. 2023.

Kurtijev Rubikon?

Tenzije na severu Kosova i Metohije, izazvane ulaskom novih gradonačelnika, Albanaca u objekte lokalne samouprave, donekle su popustile ali se napetost, kako svedoče izveštači, može gotovo opipati.  Jednostrane akcije Prištine, a pre svih Albina Kurtija, ponovo su naišle na jednoglasnu osudu stranih faktora, ali se čini da će  prvi put osetiti i dejstvo sankcija. Američki ambasador u Prištini saopštio je da je otkazano učešće tzv. Kosova u NATO vežbi 'Defender Evropa 2023' zbog odbijanja da se deeskalira situacija na severu pokrajine. Novu krizu na Kosovu za Magazin komentariše Koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35 Dragiša Mijačić koji je u prvoj reakciji na ulazak novih gradonačelnika u opštine na severu Kosova ocenio da 'svako ko prati dešavanja na severu Kosova vidi da Kurti želi rat. Tokom 1999.g. je bio u zatvoru, propustio je priliku da obuče uniformu i to ga muči celog života. Kurti čini sve da pogine prvi policajac Albanac! Nakon toga više nema pregovora ni normalizacije, svakako neće biti pomirenja. To je tzv. hrvatski model kojem se Kurti nada i koji sprema sve ove godine.'

29. 04. 2023.

Otvorena prva deonica Moravskog koridora: Pojate - Makrešan

Svečano je otvorena prva deonica Moravskog koridora, od Pojata do Makrešana, u dužini od 16,9 kilometara, a za saobraćaj će biti pušten tokom popodneva. Moravski koridor povezaće Rasinski, Raški i Moravički okrug, a moderna digitalna saobraćajnica duga 112 kilometara od Pojata do Preljine, najveći je infrastrukturni projekat u Srbiji, vredan 800 miliona evra. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je danas za nas veliki dan i da će ljudi i za 100 godina ići ovim auto-putem i sećati se ko ga je izgradio. Naglasio je da je ova saobraćajnica veoma bitna, jer će obezbediti dolazak novih investitora i zahvalio svima koji su učestvovali u realizaciji projekta. Vučić je naglasio i da Srbija danas na računu ima 4,35 milijardi evra i da nikada pre nije bila toliko likvidna, navodeći da će država graditi što više može infrastrukturnih projekata da bi obezbedila privredni rast. Otvaranju su prisustvovali i ambasadori Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije Kristofer Hil i Šan Meklaud. Hil je istakao da je ovakav autoput veoma važan za građane i privredu, dok je Meklaudova navela da je ova saobraćajnica simbol partnerstva i saradnje.

15. 03. 2023.

Porođaj carskim rezom - zašto ipak nije ni bolji ni lakši

Pre nekoliko dana u Beogradu je završen 6. Evropski kongres o porođaju čiji je domaćin bila Ginekološko-akušerska sekcija Srpskog lekarskog društva, a centralna tema bio je porođaj prirodnim putem. U Srbiji, prema nekim procenama, više od 30 posto porođaja bude izvršeno carskim rezom, a preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da bi taj postotak trebalo da bude između deset i petnaest. Trend primene carskog reza raste i u drugim delovima sveta. Zato su, smatraju organizatori kongresa, nova saznanja, a posebno iskustava koja su podelili mnogi specijalisti, gosti iz nordijskih zemalja koje prednjače po niskoj stopi carskih rezova - za domaće stručnjake dragoceni. Kako je i zašto carski rez postao 'popularniji' od porođaja prirodnim putem, koje su prednosti ovog drugog i za majku i za dete, kako uticati da se svest o tome promeni, ali i kako doći do povećanja bezbednosti te smanjenja smrtnosti i trudnica, odnosno porodilja, i novorođenčadi - o tome ćemo razgovarati sa prof. dr Ljiljanom Mirković, specijalistkinjom ginekologije i akušerstva, predsednicom Organizacionog odbora kongresa.

03. 12. 2022.

Osmehe je zamenila tuga

Fudbalska reprezentacija Srbije završila je učešće na još jednom Svetskom prvenstvu, ovoga puta na poslednjem mestu u svojoj grupi, u prvoj fazi takmičenja. Osam primljenih golova bilo je mnogo da bi se uradilo nešto više. Ne treba kuditi ni selektora Stojkovića ni njegove izabranike, dosta toga nije im išlo na ruku, od povreda do nekih, u najmanju ruku, sumnjivih rezultata drugih utakmica. Treba sačuvati većinu ovih igrača, valjalo bi zadržati i Piksija- neke druge, fudbalski daleko priznatije selekcije, ne menjaju trenere i selektore kao čarape, već ih čuvaju, a oni rade sa timom, jer kontinuitet učešća na ovakvim smotrama često ume da bude presudan. Mnogo smo selektora imali na klupi tokom proteklih godina, odmah posle neuspeha bismo ih kvalifikovali kao narodne neprijatelje, dok drugi pomažu ekipi da se oporavi, posle eventualnih padova. Zato je bitno sačuvati ovaj tim, sokoliti ga a ne kuditi, kako bismo imali pravu ekipu na Evropskom, pa na narednom Svetskom prvenstvu, po mogućstvu sa ozbiljnijim pripremam pre učešća na ovim takmičenjima.

25. 10. 2022.

Apel za zabranu prodaje energetskih pića mlađima od 18 godina - hoće li ga čuti donosioci odluka?

Prema podacima Evropske agencije za bezbednost hrane, objavljenim još pre više od četiri godine, čak 68 posto mladih između 10 i 18 godina konzumira energetske napitke, kao i 18 odsto dece mlađe od deset godina. Procenjeno je da je u svetu prosečna potrošnja takvih napitaka kod adolescenata  više od dva litra mesečno, dok svaki peti, za isti period, pije više od sedam litara. I pored mnogih dosadašnjih upozorenja stručnjaka o pogubnom dejstvu prekomerne konzumacije energetskih pića po zdravlje mladih - nažalost, ponekad i sa fatalnim ishodom - samo nekoliko zemalja u Evropi je zakonski ograničilo njihovu prodaju maloletnicima. Pitanje zabrane prodaje energetskih napitaka deci nedavno je u Odboru za zaštitu potrošača Evropskog parlamenta ponovo pokrenula zastupnica Biljana Borzan. Razlog je što gotovo ništa od najavljenih izmena u regulativi nije realizovano poslednjih nekoliko godina od kada se o tome govori, pa čak rezultat nije dalo ni skorašnje uvođenje poreza na te napitke. Biljana Borzan će tim povodom biti naša sagovornica, a o štetnom dejstvu energetskih pića po zdravlje mladih govoriće i dr Zoran Vujnović, pedijatar.

15. 09. 2022.

Obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Srbija i Republika Srpska obeležavaju Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine kada su srpska i francuska vojska izvršile proboj Solunskog fronta. Centralna svečanost održana je u Bijeljini u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije i patrijarha Porfirija. Ovaj istorijski trenutak od nas zahteva da se ujedinimo i shvatimo da naše nesloge biju bitke u kojima niko ne može da pobedi osim onih koji hoće slabu Srbiju i Republiku Srpsku, poručio je predsednik Aleksandar Vučić. On je istakao da izazovi sa kojima smo danas suočeni nisu mnogo manji od izazova generacije koja je pobedila u Velikom ratu. Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović ocenila je da je Srbija više od prijatelja i partnera. Srbija je ključni oslonac za opstanak i razvoj Republike Srpske, istakla je Cvijanovićeva. Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik rekao je da jedinstvo i slobodu moramo osvajati i za nju se boriti. Republika Srpska želi što pre da se poveže sa Srbijom, naglasio je Dodik. Patrijarh Porfirije poručio je da je zastava vidljivi simbol jedinstva i duhovnog identiteta našeg naroda. Naš kulturni i duhovni identitet, prema njegovim rečima, izgrađen je i utvrđen na identitetu koji se zove crkva Hristova i ima temelje u pravoslavnoj veri.

08. 09. 2022.

Pop – rok azbučnik - Toni Montano

Velibor Miljković, poznatiji kao Toni Montano, karijeru je započeo kao pevač u grupi „Radost Evrope“ 1979. godine. Bend je uglavnom nastupao u beogradskom Studentskom centru. Na nastupima su izvodili svoje autorske i pesme grupe Ramons. Grupa je prestala sa radom 1985. godine, a Miljković počinje solo karijeru, sam je sebi dao nadimak Toni Montana, po glavnom akteru iz kultnog filma „Lice sa ožinjkom“. Debitantski album „Toni Montano“ pojavio se 1986. godine. Na albumu se našla pesme Vreme je da skinem mrak, što je obrada pesme Seks Pistolsa Friggin' in the Riggin i Boli me zub (My Tooth Aches), koja je pre nego što se našla na albumu izvođena sa bendom „Radost Evrope“. Na albumu se našla i obrade pesme Dragana Stojnića „Balada o Boni i Klajd“, kao i obrada hita „Do You Wanna Dance? Od Bobija Frimena. Drugi album, „Talični Tom je mrtav“ bio je sličnog žanra kao i prethodni i pojavio se 1987. godine, a 1988. godine pojavio se album uživo „Mi smo iz Beograda“. Album „Lovac na novac“ objavljen je 1991. godine. Na albumu se nalazi i obrada pesme Đorđa Marjanovića „Zvižduk u osam“.