Претрага

17. 06. 2023.

Vanredno u 52 grada i opštine

Vanredna situacija zbog poplava izazvanih obilnim padavinama proglašena je u 52 grada i opštine. Ukupno je evakuisano 300 ljudi. Direktor Srbijavoda Goran Puzović izjavio je da je trenutno najteža situacija na reci Toplici, na području Prokuplja i Doljevca i dodao da je specifično da nivo te bujične reke ne pada poslednjih 15 sati. Upozorio je da će u naredna dva ili tri dana biti problema, pre svega jer će se voda cediti i oticati prema velikim rekama i naveo da će glavne posledice padavina biti klizišta. Situacija u Lazarevcu se posle izlivanja reka Peštan i Turija stabilizuje. Most preko Zapadne Morave, koji spaja čačanska sela Mrčajevce i Slatinu, rano jutros potpuno je uništen pred naletom bujice.

15. 06. 2023.

Predsednica Slovenije u poseti Srbiji

Predsednici Srbije i Slovenije, Aleksandar Vučić i Nataša Pirc Musar, dogovorili su da se intenzivira politički dijalog, ali i ekonomski odnosi, kako bi se dodatno osnažile prijateljske veze između dve zemlje i unapredilo partnerstvo. Posle tee-a-tet razgovora održan je i plenarni sastanak delegacija dve zemlje, a potom i konferencija za medije. Predsednik Vučić je ocenio da su odnosi Srbije i Slovenije dobri i da će trgovinska razmena biti blizu dve milijarde evra. Zahvalio je slovenskim privrednicima na ulaganjima u našu zemlju i rekao da se nada da će i srpski privrednici izaći na slovenačko tržište. Rekao je da je bilo reči i o sukcesiji i infrastrukturnom povezivanju, kao i o situaciji na Kosovu i Metohiji. Zahvalio je Sloveniji na podršci na Srbiji na evropskom putu. Predsednica Pirc Musar pozvala je na povratak dijalogu i rekla da je Zapadni Balkan bitan za Evropu i da će se Slovenija zalagati da on bude što pre integrisan.

30. 05. 2023.

Zašto od državne mature praktično nema ni probe?

Umesto da tri dana, 31. maja, 1. i 2. juna učenici trećih razreda četvorogodišnjih srednjih škola polažu probnu maturu iz tri testa - srpskog, odnosno maternjeg, jezika, matematike i, za gimnazijalce, jedan opšteobrazovni predmet po izboru učenika, a za učenike srednjih stručnih škola iz stručno-teorijskih znanja, u skladu s obrazovnim profilom koji pohađaju - oni će sutra probno polagati samo prvi test. Ceo projekat državne mature odlaže se za školsku 2025/26. godinu umesto da počne na jesen, tačnije školske 2023/24. kako je ranije bilo najavljeno. Kako je i zašto došlo do odlaganja do pre desetak dana najavljivane probe državne mature u punom obimu i kako na to reaguju profesori i učenici u srednjim školama pitaćemo Anu Dimitrijević, potpredsednicu Foruma beogradskih gimnazija, koja će biti naša gošća.

24. 05. 2023.

Zašto u Srbiji opada broj dece koja upisuju osnovnu školu?

Broj dece koja se ne upišu u osnovnu školu u Srbiji raste i za šest posto veći je nego pre 12 godina te sada imamo deset posto sedmogodišnjaka koji nisu postali prvaci. Ovaj podatak iznet je na nedavno organizovanoj debati 'Dostupnost osnovnog i srednjeg obrazovanja i zdravstvenih usluga u lokalnoj zajednici' koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju. Ujedno, isti podatak privukao je najviše medijske pažnje, iako je sama debata ponudila mnogo šire uvide posebno u oblasti analize mogućnosti poboljšanja života marginalizovanih grupa čija je jedna od ključnih karakteristika - siromaštvo 'što ovim grupama ograničava zadovoljavanje osnovnih građanskih, socijalnih i ekonomskih prava, bar na nivou minimalno prihvaćenih standarda (stanovanje, obrazovanje, ishrana, prihodi, zdravstvene usluge)', kako je na početku svog izveštaja na pomenutoj debati konstatovala profesorka Ksenija Petovar, osnivačica i članica Upravnog odbora Fondacije Centar za demokratiju, a koja će biti naša gošća.

16. 05. 2023.

'Igraj za čovečanstvo! Nauka za sve!'

Razgovori Beograda i Prištine na tehničkom nivou u Briselu završeni su bez konkretnih dogovora o narednim koracima za formiranje Zajednice srpskih opština i o drugim pitanjima o kojima se razgovaralo. Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je za televiziju Pink da jučerašnje ponašanje pregovarača Prištine u Briselu Besnika Bisljimima nije samo njegova provokacija, već pre dogovorena politika i plan kako da se dijalog Beograda i Prištine obesmisli. Drecun je rekao kako je očigledno da Priština želi da izbegne formiranje Zajednice srpskih opština, a da ne bude optužena za to. Istakao je da Kurtijeva politika ide u dva pravca, jedan je da institucionalno uspostavi punu kontrolu nad severom Kosova kroz preuzimanje vlasti u četiri opštine, a s druge strane se veoma intenzivno priprema da se – uz fizičku upotrebu policijskih i vojnih jedinica - uspostavi puna kontrola na severu pokrajine.

09. 05. 2023.

Vreme raspleta

Ukrajinac Boris Rižik, Letonac Olegs Latiševs i Francuz Mehdi Difala sudiće peti meč četvrtfinala plej-ofa košarkaške Evrolige između Reala i Partizana. Rižik i Difala su sudili treći meč Partizana i Reala, odigran drugog maja u Beogradu, kada je slavio madridski klub rezultatom 82:80. Latiševs je bio jedan od sudija na drugoj utakmici u Madridu, koja je prekinuta na minut i 40 sekundi pre kraja zbog tuče igrača dva kluba. 'Crno-beli' su ovaj meč dobili rezultatom 95:80. Utakmica između Reala i Partizana biće odigrana sutra od 21 sat u Madridu. Trenutni rezultat u seriji je 2:2, a pobednik petog duela izboriće plasman na završni turnir Evrolige u Kaunasu, koji će biti održan od 19. do 21. maja. Treba verovati da će crno-beli imati snage, znanja, umeća i strpljenja da dođu do pobede kada je najvažnije, pokazali su da im slast trijumfa nije nepoznata na parketu u Madridu, i to dva puta uzastopno.

28. 04. 2023.

Vesti iz sveta sporta

Košarkaši Partizana pobedili su Real i u drugom meču četvrtfinalne serije Evrolige, rezultatom 95:80 . Ovaj susret obeležili su sjajna igra “crno-belih” i opšta tuča na terenu, zbog koje je utakmica završena na minut i 40 pre kraja. Najvažnije za Partizan je da je stigao na korak od plasmana na Fajnal for Evrolige, koji se igra od 19. do 21. maja u Kaunasu, ali je pitanje u kom će sastavu igrati u trećem meču serije, jer je povredu- posle divljačkog nastraja Geršona Jabuselea- zadobio Dante Egzum, uz to- moguće je da će Evroliga zbog tuče suspendovati neke od košarkaša obe ekipe. Predsednik Partizana Ostoja Mijailović pozvao je navijače 'crno-belih' da na gospodski način dočekaju ekipu Reala u Beogradu. Čelni čovek kluba ne želi da išta umanji uspeh njegove ekipe. Dodaje i da je Real uvek za Partizan bio prijateljski klub. Evroliga bi u u roku 24 sata trebalo da saopšti odluke o sankcijama, najoštrije osuđujući nemile scene na utakmici u Madridu.

21. 04. 2023.

Portret - Zoran Simjanović

Zoran Simjanović je bio srpski kompozitor, tvorac nekih od najlepših i najupečatljivijih melodija, posebno na polju filmske muzike. Mada je na početku karijere postigao zapažen uspeh svirajući i komponujući za neke od najpopularnijih rok sastava tog vremena (“Siluete”, “Elipse”), Simjanović je svoj pun autorski potencijal ostvario komponujući scensku muziku, pre svega filmsku: „Balkan ekspres“, „Otac na službenom putu“, „Tajvanska kanasta“, „Tito i ja“, “Tango Argentino”… Komponovao je muziku za poznate TV formate među kojima je i kultna serija “Grlom u jagode”, a svoj poslednji veliki autorski pečat ostavio je u RTS seriji “Tajna vinove loze'. Komponovao je i muziku za poznatu špicu Dnevnika i Jutarnjeg programa RTS-a i brojne kompozicije za reklamne sadržaje. Zoran Simjanović preminuo je u 75. godini.

10. 04. 2023.

Legende – Branimir Džoni Štulić

„Azra“ je bila zagrebačka grupa novog talasa koju je 1977. godine osnovao Branimir Džoni Štulić - vokal i gitara sa Mladenom Juričićem - gitara, Brankom Matunom - bas gitara i Paolom Sfecijem - bubanj. Ova postava nije dugo potrajala jer je Štulić često menjao članove benda. Jedno vreme član grupe bio je i Jura Stublić jer je Štulić odustao od pevanja i svirao samo gitaru. Prvi album su izdali u postavi Branimir Štulić - vokal gitara, Mišo Hrnjak - bas gitara, vokal i Boris Lajner - bubnjevi. Kasnije se postava menja još nekoliko puta. U zenitu slave, 1984. godine, Štulić je raspustio „Azru' (prvi, ali ne i poslednji put) i otišao u Holandiju gde je nekoliko godina radio trostruki album na engleskom jeziku „It Ain‘t Like In The Movies At All'. Vraća se u zemlju 1987. godine kada sa novim bas gitaristom Stivenom Kipom, gitaristom Juricom Pađenom i bubnjarem Borisom Lajnerom okuplja grupu „Azra'. U naredne tri godine, Štulić je napravio još četiri albuma, pre konačnog raspuštanja benda.

21. 03. 2023.

Italija podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je Italija iskreni prijatelj Srbije i da nikada nije bila među zemljama koje su vršile teške pritiske na našu zemlju, već otvarala vrata saradnji. Poručio je da su italijanski preduzetnici više nego dobrodošli u našu zemlju i istakao da je spoljnotrgovinska razmena dve zemlje dostigla prošle godine 4,6 milijarde evra. Vučić očekuje da će se razmena već naredne godine uvećati kada počne prozivodnja Stelantisovog automobila u Kragujevcu. Naveo je da u italijanskim kompanijama radi 22.000 naših ljudi i da te kompanije daju ogroman doprinos finansijskom sektoru Srbije. Šef italijanske diplomatije Antonio Tajani rekao je da Italija podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji i želi da Balkan što pre postane sastavni deo Unije. Tajani je dodao da će Italija biti sve prisutnija u regionu kako bi pomogla da zemlje Balkana, počev od Srbije, postanu deo evropske porodice. Posle poslovnog Foruma Srbija - Italija, održanog u Palati Srbija, predstavnici dveju vlada potpisali su 11 sporazuma.

19. 03. 2023.

Vučić: ZSO mora po Briselskom sporazumu

Predsednik Aleksandar Vučić u obraćanju javnosti iz zgrade predsedništva poručio je, posle jučerašnje runde pregovora sa Prištinom u Ohridu, da je za Srbiju bitno da više ne zavisi samo od prištinske dobre volje, što je pozitivan pomak u pregovorima, 'već i od onoga koliko smo mi spremni da određene stvari uradimo'. On je, pošto je pročitao ceo Aneks sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine kazao da nije potpisao ni Sporazum ni Aneks „pre svega zato što je Srbija međunarodno pravno priznata država. Istakao je da su njegove izjave bitne za državu, te stoga nedvosmisleno govori o crvenim linijama za Srbiju, a to su suprotstavljanje priznanju Kosova i njegovom prijemu u Ujedinjene nacije. Ukazao je da je Srbija spremna da radi na implementaciji do svojih crvenih linija.

24. 02. 2023.

Godišnjica rata u Ukrajini - mir ni na vidiku

Na godišnjicu početka sukoba u Ukrajini, Kina je objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o tom ratu i poziva na prekid neprijateljstava i mirovne pregovore. U NATO-u i Evropskoj uniji rezervisani su povodom kineskog predloga. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da Rusija mora biti poražena u Ukrajini i da su milioni Ukrajinaca pre godinu dana izabrali otpor i borbu. Zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je da će Rusija vratiti svoje teritorije i pouzdano zaštititi narod koji je stradao tokom godina genocida i granatiranja. Američki predsednik Džozef Bajden ocenio je da je ruski predsednik Vladimir Putin mislio da će brzo zauzeti Kijev, ali da je onda upoznao hrabrost Ukrajine i gvozdenu volju nacija širom sveta.

24. 02. 2023.

Godišnjica početka rata u Ukrajini, da li je u toku lokalni rat ili globalni sukob?

Uoči godišnjice početka rata u Ukrajini predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Moskva obustavlja učešće u sporazumu START i da je spremna za testiranje nuklearnog oružja, ako i SAD to učini. U isto vreme predsednik Amerike Džozef Bajden poručio je da će NATO braniti svaki deo svoje teritorije i da Rusija nikada neće pobediti. Pre godinu dana izgledalo je da će se sukob završiti uspehom ili neuspehom ruske strane da osvoji Donbas, tj. teritorije na kojima većinski žive Rusi. 365 dana kasnije jasno je da je u pitanju kriza koja na mnogo nivoa i načina nadilazi prvobitne procene. Sada se govori o globalnom ratu Rusije i Zapada ili još preciznije, o sukobu Rusije i Amerike.

08. 02. 2023.

Da li se nestašica lekova u svetu preliva na Srbiju?

Zemlje širom sveta pogođene su nestašicom lekova, među njima i najrazvijenije poput Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske...U Srbiji je došlo do poremećaja, pre svega u snadbevanju penicilinskim sirupima zbog problema u proizvodnji Sinacilin sirupa, koji je najčešće korišćen kod nas. Kada se farmacetuske firme nađu u nevolji, to može imati ozbiljne posledice - jer često nema drugih kompanija koje bi mogle odmah da nastave proizvodnju, upozoravaju stručnjaci. Mnogi lekovi se proizvode u Aziji jer su tamo troškovi proizvodnje mnogo niži, međutim, globalno, sirovine su drastično poskupele, kao i transport i radna snaga. Da li nam prete još veće nestašice jeftinih lekova i kako ih prebroditi? Naš gost je Dragutin Rajevac, predsednik Saveza privatnih apoteka Srbije, a iz Strazbura ćemo uključiti našu dopisnicu Natašu Jokić.

28. 01. 2023.

A gde je Nataša ( muči me to ) ?

Devojka čudesnog glasa Nataša Rašić, mecosopran, prvi put je bila gošća ove emisije pre devet godine, posle pobede na međunarodnom pevačkom takmičenju `Lav Mirski` u Osijeku. U nastavku karijere, ostvarila je mnogo uloga za pamćenje, arija koje biste uvek poželeli da čujete i u naš studio se vraća neposredno po gostovanju iz SAD, gde je- sa koleginicama- predstavila američkoj publici najlepše srpske kompozicije 19, 20. i 21. veka. U organizaciji ambasade Republike Srbije, u `Kenedi centru` u Vašingtonu održan je koncert pod nazivom „Ovo je Srbija”, na kome su tri umetnice iz Beograda predstavile bisere srpske solo pesme- pored Nataše, bile su tu i sopran Biljana Soldo i pijanistkinja Milica Sekulić. Puna utisaka, Nataša nam iznosi svoje impresije, zaista je fascinirana, iako je prethodno pevala i u Rusiji, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Bugarskoj, Rumuniji...

31. 01. 2023.

Azbuka evergrina - Otis Reding

Otis Redding bio je američki pevač i kompozitor, smatra se jednim od najvećih pevača popularne i soul muzike u američkoj istoriji. Inspiraciju je izvorno nalazio u gospelu, a svojim pevanjem je uticao na mnoge umetnike tokom 60-tih godina. Snimio je 6 studijskih albuma pre nego što je nastradao u avionskoj nesreći 1967. godine, a nakon toga je izdato još 5 njegovih posthumnih albuma. 'These Arms of Mine', 'Respect', 'Try a Little Tenderness' i 'I Can't Get No Satisfaction' samo su neke od najpoznatijih pesama Otisa Reddinga, ali je, ipak ostao najupamćeniji po hitu '(Sittin' On) The Dock of the Bay'. Posthumno je dobio mnoga priznanja, uključujući Gremi nagradu za životno delo, uvršten je u Kuću slavnih, a u gradiću Mason, gde je proveo detinjstvo, podignut mu je spomenik.

06. 01. 2023.

Božić u delima srpskih pisaca

U večerašnjoj govorićemo o velikom hrišćanskom prazniku Božiću i o tome kako je on predstavljen u delima srpskih pisaca. Želimo da ukažemo na činjenicu da u našoj književnosti postoji dosta zapisa o Božiću i da neke knjige u kojima je pisano o ovom prazniku zavređuju da postanu naše omiljene knjige. Biće reči o delima Vuka Stefanovića Karadžića, pre svega o njegovom ''Srpskom rječniku'', u kome se nalazi više interesantnih zapisa o Božiću; o lirskim narodnim pesmama vezanim uz ovaj praznik; o delu ''Srpski mitološki rečnik'' i ''Narodna religija Srba u 100 pojmova''; o lepoj i zanimljivoj knjizi pod nazivom ''Lirika'' Vojislava Đurića, u kojoj se, između ostalog, pominju koledarske i božićne pesme; i o drugim delima koja se bave ovim praznikom.

25. 12. 2022.

Život i smrt Nikolaja i Elene Čaušesku: Prvi direktan televizijski prenos jedne revolucije

Događaji u Rumuniji decembra 1989. bili su prva revolucija direktno prenošena na televiziji. To je samo pokazalo da televizija jednako dobro skriva tajne kao i štampa. Narod je masovno jurnuo na ulice uprkos, ili možda upravo zato što je Rumunija bila brutalnija policijska država od većine na istoku Evrope. Jedina konkurencija po obimnoj doušničkoj mreži, kojoj je pripadao svaki četvrti Rumun, bio joj je istočnonemački Štazi. Od svih revolucija u istočnoj Evropi 1989, samo je ona čiji je rođak Vlad Cepeš bila tako krvava. Između sedamsto i hiljadu trista ljudi stradalo je u uličnim okršajima. Većina je poginula posle smrti para Čaušesku. Oni su bili poslednji nad kojima je izvršena egzekucija u Rumuniji, na današnji dan pre 33 godine.

21. 12. 2022.

'Crno jagnje i sivi soko'

Večerašnja emisija posvećena je Rebeki Vest, koja je rođena na današnji dan, 21. decembra 1892. godine. Čućete priču o ovoj književnici i njenom čuvenom delu ''Crno jagnje i sivi soko''. Engleska spisateljica Sisli Izabel Fearfild pisala je pod pseudonimom Rebeka Vest. Prvi put je boravila u Jugoslaviji u proleće 1936. godine. ''Bila je to ljubav na prvi pogled, ali tako duboka da je drugi pogled postao neizbežan. Drugi susret se desio već sledeće 1937. godine. Ali, pre toga drugog boravka pročitala sam o Balkanu sve knjige do kojih sam mogla doći.'' Treći, i poslednji put Rebeka Vest je boravila u Jugoslaviji u leto 1938. godine. Tada je u pismu mužu Henriju napisala: „Čini mi se da sam otkrila zašto kraj knjige nije dobar i verujem da ću kod kuće moći da je završim kako valja.'

09. 12. 2022.

Svetsko prvenstvo u fudbalu, Katar 2022.

Stigli smo do četvrtfinala Svetskog prvenstva u fudbalu i ne možemo da dočekamo prvi sudijski zvižduk na utakmici od 16 časova, kada će za loptom pojuriti igrači Hrvatske i Brazila. Večeras od 20 časova, u drugoj utakmici četvrtfinala, sastaće se Argentina i Holandija, dok se preostala dva meča ove faze takmičenja igraju sutra. Krenimo od prve utakmice, koju možemo pratiti na Prvom tv kanalu RTS-a, kao i sve ostale sa Mondijala. Južnoamerička selekcija važi za glavnog favorita za osvajanje šeste Boginje u istoriji, ali još od 2002. godine na tom putu joj se uvek ispreči neka evropska selekcija. Hrvatska brani finale od pre četiri godine, a deluje da Dalićev tim zna šta želi i kako da cilj ostvari, što samo govori da će Brazilci morati dobrano da se potrude kako bi na `Obrazovnom stadionu` u Kataru ponovo zaigrali svoj tradicionalni ples. Prvi četvrtfinalni susret na Mondijalu vodiće engleski arbitar Majkl Oliver.

Резултати претраге