Резултати претраге

16. 02. 2021.

Sava Šumanović, slikar svetlosti u vremenu tame

„Nema veće razlike nego između Šumanovićeve mračne smrti i njegovih kristalno jasnih slika!“, zapisao je Milan Kašanin. „Na kartonima i platnima nijednog našeg umetnika ne vidi se toliko belih boja – belih ženskih tela, belog cveća, belih kuća, belih ulica u snegu. Tragičan čovek mračnog uma, Sava Šumanovića je naš najveći slikar svetlosti.“ Ubijen je 30. avgusta 1942. godine.

... njegovom životu i slikarstvu. Pariz je ostao iza njega. „Moja bolest me vezala za selo, a ...

15. 07. 2022.

Masovni mediji, masovni zločini, masovne ubice: Čudovišta sa naslovnih strana

Termin „serijski ubica' skovan je tek 1972. godine. Rezervisan je za posebnu vrstu zločinaca, koji imaju troje i više ljudi na duši u većem vremenskom razmaku. Ranije je pojava bila suviše retka da bi zasluživala zasebno ime. Ali neizbežna činjenica ovog apokaliptičkog doba jeste da pod vladavinom masovne kulture ubistvo neminovno izrasta u masovno ubistvo, kao što se uništenje u vreme serijske proizvodnje neizbežno izvitoperava u serijsko uništenje....

... . Kada je policija uhapsila čoveka, iza maske je zatekla dvadesetčetvorogodišnjeg mladića po imenu ...

15. 07. 2020.

Tako je govorio Aleksandar Deroko

U Galeriji SANU u Beogradu u toku je izložba slika i crteža Aleksandra Deroka (1894–1988), akademika, arhitekte, umetnika, pedagoga i istraživača srpske starine. Na izložbi, čiju je postavku smislila Jelena Mežinski Milovanović u saradnji s Katarinom Živanović, posetioci mogu da vide 107 Derokovih radova, crteža i tempera iz Umetničke zbirke SANU. Među njima su autoportreti, portreti prijatelja, ilustracije za knjige, vedute, apstraktne kompozicije, crteži s terenskih istraživanja srednjovekovne arhitekture, alegorijske i žanr scene...

... praziluka. Kad skoči iguman, i on je bio već star, Viktor Gizdavić se zvao... Skoči on i iza mojih leđa ...

26. 11. 2022.

Kreće se lađa francuska (1): Povest o brodu, pukovniku i izgubljenoj deci

Na osnovu depeša generalnog inspektora rezervnih trupa srpske vojske, ispostavlja se da je u jesen 1915. mobilisano 25 do 30 hiljada mladića koji su bili 1897. i 1898. godište, dok je broj mobilisanih šesnaestogodišnjaka nepoznat. Kao deo rezervnih trupa, i oni su novembra 1915. krenuli da se sa srpskom vojskom povlače preko Albanije. Branislav Nušić je susreo njihovu kolonu i užasnuo se povorkom od „četrdeset hiljada nesrećnika', kako je napisao. Posle „albanske golgote' svega dve hiljade ovih dečaka je stiglo do Vida, a tek šačica njih je preživela. Ovo je priča o njima, ali i o kapetanu francuskog broda „Sveti Franjo Asiški' koji je tela mrtvih regruta sa Vida polagao u Plavu grobnicu.

... , odmah kraj sobe za medicinsku sestru; iza je bila još jedna velika bolnička soba, u koju se lako ...

02. 12. 2022.

Kreće se lađa francuska (3): Tamo daleko, kraj mora

Sindrom ponovnog hranjenja, kako se to danas stručno naziva, bio je jedan od glavnih uzroka smrti tih dana. Tela, koja su zbog gladovanja bukvalno pogasila gomilu svojih funkcija, nisu bila u stanju da ponovo pokrenu svoje mehanizme, krenu ispočetka. I nije bilo potrebno uneti u njih neku veću količinu hrane, već samo zalogaj ili dva, pa da se hemija toliko poremeti da pluća prestanu da rade, krv da teče, bubrezi kolabiraju, organi za varanje otkažu, srce bukvalno eksplodira, i da nastupi smrt.

... , jedan starac rukom pokazivao da priđe. Nije video, nije čuo, kada ga je Arbanas, sakriven iza ...

18. 02. 2022.

Najusamljeniji čovek u Švedskoj živeo je i umro u Stokholmu i zvao se Branislav Tešanović. Ovo je priča o njemu

Tri godine i osam meseci prošlo je od njegove smrti do trenutka kada je komšinica sa sprata pomislila da je možda čudno što komšiju, koji je u toj zgradi živeo skoro 40 godina, dugo nije videla. Odvažila se i provirila kroz otvor na vratima. Ugledala je gomilu pošte i o tome obavestila preduzeće koje je vlasnik zgrade. Iz preduzeća su pozvali policiju. Sutradan je u švedskim novinama objavljena vest naslovljena „Najusamljeniji čovek u Stokholmu”. Dato je i nekoliko naznaka o identitetu pokojnika. U trenutku smrti imao je 78 godina. U Švedskoj je živeo od šezdesetih. Došao je „iz bivše Jugoslavije”. Ime nije saopšteno.

... kanalizacije. Ipak, sve do iza kraja Prvog svetskog rata kraj je bio retko naseljen. Stvari se menjaju ...

21. 01. 2022.

75 godina najuticajnijeg nemačkog nedeljnika i 17 naslovnih strana „Špigla' posvećenih nama

Sve u jednom: institucija, simbol istraživačkog novinarstva, medijski uzor, nezavisan, neustrašiv, provokativan, brutalan, kontroverzan, stariji od sopstvene države. U 75 godina svoje istorije, „Špigl' je sedamnaest puta na svojoj naslovnici imao Jugoslaviju, odnosno Srbe i Srbiju. Prvi put 1951, poslednji put 2000. godine.

... lažov S nepogrešivim smislom za detektovanje velikih skandala i afera, iza čega je uvek ...

18. 03. 2021.

Jovan Dučić o Bori Stankoviću i geografiji srpske osećajnosti

Kod nas postoje odista razne geografske zone i različne moralne sredine, među kojima često skoro i nema nikakvog međusobnog afiniteta. Tako je Prizren duhovno bliži Sarajevu, nego što je istom Sarajevu duhovno slično Cetinje, ili Trebinje, makar mu ovi gradovi i geografski bili tako blizu... Vranju je po mentalitetu bliži Mostar i Banja Luka, nego susedni Leskovac. Ovde su posredi dva naročita i različna pojasa srpske zemlje, od kojih je jedan pod isključivim istočnjačkim uticajem, i to turskim, kao Sarajevo i Prizren; a drugi je pod južnjačkim uticajem, i to primorskim, kao Cetinje i Trebinje. - Čak između dva hercegovačka mesta, Mostara i Trebinja, postoji u tom pogledu jedna neverovatna razlika: Mostar je istočnjački grad koliko i Jedrene; a Trebinje je južnjački grad koliko i Kotor ili Dubrovnik

... što je u nas umelo da oseća i čita. Bacio je iza sebe i Glišića, i Veselinovića, i Sremca, čak i ...

07. 12. 2022.

Kreće se lađa francuska (4): Grobnica mračna kao savest hladna i očajna

Gotovo sto godina kasnije, ljudi koji zadihanim trajektom, a on brunda i gunđa, putuju od Igumenice do Krfa, mogu da vide, ako hoće, kako se, od broda ka moru, pružaju bele trake, tanke, prozirne, brze, kao odbljesci nečijeg daha.

... neprepoznatljivo. Ostane samo cifra. Sto hiljada, dvesta hiljada, milion. To što iza svakog tog broja, kada ...

23. 07. 2022.

Filozofija istorije Lava Tolstoja: Može li se išta iz istorije naučiti?

Pre 210 godina, 24. juna 1812, Napoleon je započeo svoj pohod na Rusiju. Tačno 691.501 vojnika, do tada najveća sakupljena armija u evropskoj istoriji, u kojoj je pored 450.000 Francuza bilo i 34.000 Austrijanaca, 95.000 Poljaka, 90.000 Nemaca, 30.000 Italijana i drugih, prešla je reku Njemen i krenula ka Moskvi. Pola veka kasnije, Lav Tolstoj je započeo pisanje svog monumentalnog romana „Rat i mir“, jednog od vrhunaca svetske književnosti, u čijem epilogu je izneo svoju filozofiju istorije. Podsećajući na ovu godišnjicu i Tolstojevo remek-delo, prenosimo Epilog 'Rata i mira', u kome je Tolstoj, pored ostalog, napisao: 'Kakav je uzrok istorijskih događaja? Vlast. – Šta je vlast? Vlast je skup volja prenesenih na jednu ličnost. – Pod kakvim se uslovima prenose volje masa na jednu ličnost? Pod uslovima da ličnost bude izraz volje svih ljudi. To jest, vlast je vlast. To jest, vlast je reč kojoj ne znamo značenja.'