Izveštaj Stejt departmenta za KiM: Uzurpacija imovine, ignorisanje presuda, napadi na povratnike

U izveštaju se navodi da je Specijalno kosovsko tužilaštvo sprovodilo formalnu istragu povodom 12 predmeta ratnih zločina u 2021. godini i da je izdalo jednu odluku za pokretanje istrage, konstatujući da se procesi uglavnom sprovode protiv Srba.

Iako se ističe da privremene vlasti u Prištini nisu organizovale nezakonita i nasumična ubistva, Stejt department podseća da je u "predmetu visokog profila" za ratne zločine poznat kao "Drenica 1", ponovno započelo suđenje 2017. godine, da je u više navrata proces odlagan, a da od decembra 2021. nije održano novo ročište.

Navodi se da je Osnovni sud u Prištini u julu 2021. osudio bivšeg srpskog policajca, Zorana Vukotića na još tri i po godine zatvora zbog optužbi da je silovao trudnu Albanku tokom rata i učestvovao u proterivanju civila Albanaca iz Vučitrna 1999. godine.

Takođe se podseća i na pravosnažnu presudu izrečenu u martu mesecu 2021, kada su zbog ratnih zločina nad albanskim civilima 1999. godine u Uroševcu osuđeni Zlatan Krstić i Destan Šabani – bivši srpski policajci.

Ukazuje se i na slučaj Zorana Đokića koji je u februaru 2021. godine osuđen na 12 godina zatvora, a kojem je kosovski vrhovni sud ove godine potvrdio presudu za ratne zločine nad Albancima – napade i proterivanja iz Peći.

Priština za sudske presude ne mari

U delu izveštaja koji se bavi slučajevima uskraćivanja fer suđenja, navodi se da su predstavnici kosovskih Srba ukazivali na slučajeve kada izvršna vlast nije sprovodila sudske presude, uključujući i one koje je doneo ustavni sud, naročito u imovinskim sporovima.

Centralne i lokalne vlasti u Dečanima i dalje odbijaju da sprovode odluku ustavnog suda iz 2016. godine, kojom se potvrđuje vlasništvo Srpske pravoslavne crkve nad više od 24 hektara zemljišta pored manastira Visoki Dečani.

U septembru 2021. ustavni sud je konstatovao kontinuirano odbijanje vlade da sprovede sudsku odluku i to pitanje uputio državnom tužiocu. Do decembra tužilac nije pokrenuo krivični postupak, a niko od službenika koji nisu izvršili nalog suda nije kažnjen, ističe se u izveštaju Stejt departmenta.

Složena kombinacija zakona, propisa, administrativnih uputstava i sudske prakse, kao i nezakonito ponovno zauzimanje imovine i višestruka potraživanja za istu imovinu, i dalje ometaju rešavanje slučajeva restitucije imovine koji su proistekli iz rata i njegovih posledica.

Više od 95 odsto ovih zahteva podneli su Srbi sa KiM, a građani i verske zajednice uglavnom su neuspešno podnosili peticije za vraćanje imovine oduzete u vreme nekadašnje Jugoslavije.

Agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine imala je određenih poteškoća u iseljenju bespravnih korisnika i, generalno, nije uspela da ukloni nelegalne objekte izgrađene na zemljištu nakon što su podnosiocima zahteva, uglavnom Srbima na KiM, potvrđena njihova prava.

Nakon administrativnog uputstva iz 2020. za uklanjanje nelegalnih objekata, izvršeno je samo jedno rušenje, u oktobru 2020. godine u Prištini.

U junu je nevladina organizacija "Aktiv" predvođena kosovskim Srbima objavila izveštaj u kojem se sugerišu problemi kao što su falsifikovanje dokumenata, nepoštovanje sudskih odluka, namerno oštećenje ili potpuno uništavanje imovine i uzurpacija imovine, koji sprečavaju neke kosovske Srbe da uživaju svoja imovinska prava.

Stejt department ukazuje na to da je UNHCR izvestio da veliki broj raseljenih pojedinaca zbog sukoba 1998–1999. i nasilnih događaja iz 2004. godine i dalje traži ostvarivanje svojih prava, uključujući 15.699 raseljenih lica unutar KiM.

UNHCR je primetio da vladi nedostaje sistem prikupljanja i obrade podataka o raseljenom stanovništvu i dobrovoljnom povratku i da je nedostatak detaljnog popisa i adekvatnih podataka o profilisanju učinio da raseljena lica budu isključena iz zaštite ljudskih prava i razvojnih planova.

Napadi na povratnike

Navodi se da je proces povratka u nekim delovima KiM i dalje bio obeležen bezbednosnim incidentima i nevoljnošću lokalnih zajednica da prihvate povratak ili posete kosovskih Srba.

Do jula UNHCR je izvestio o ukupno 19 incidenata koji su pogodili povratnike i interno raseljena lica, uglavnom u regionu Peći.

U junu je Dragica Gašić, prva Srpkinja sa KiM koja je povratila imovinu u Đakovici, naišla na snažno protivljenje zajednice, uključujući lokalne ogranke političkih partija i udruženja nestalih i ubijenih tokom rata 1999. godine.

Gašićeva je često prijavljivala da je uznemiravaju komšije, da trpi uvrede i zastrašivanja. Dvadeset sedmog jula je prijavila vlastima da je u njen dom neko nasilno ušao i da su stvari ukradene.

U julu su mediji preneli da su nepoznate osobe nanele teške telesne povrede raseljenom Srbinu koji je došao da obiđe svoju imovinu u opštini Klina.

Krađe i provale u objekte Srba i SPC

Stejt department naglašava da se društveno nasilje, kao i socijalna diskriminacija i diskriminacija pri zapošljavanju, i dalje primenjuju protiv kosovskih Srba i drugih etničkih manjinskih zajednica.

Kosovska policija je tokom jula prijavila šest incidenata društvenog nasilja ili diskriminacije usmerenih na etničke manjine, uključujući postavljanje ratnih fotografija u stambenu zgradu srpskog povratnika u Đakovici i vandalski čin u pravoslavnoj crkvi u Prištini.

Zajednica kosovskih Srba izrazila je zabrinutost da odgovori vlade nisu bili adekvatni.

Nevladina organizacija Aktiv prijavila je 48 incidenata u prvih šest meseci usmerenih na zajednicu kosovskih Srba i objekte Srpske pravoslavne crkve, uključujući oštećenje imovine, provale i krađe, fizičke napade i pretnje i uvredljive grafite.

Mediji na srpskom jeziku redovno su izveštavali o incidentima, uključujući dva napada u julu, jedan protiv dečaka tinejdžera od strane kosovskih Albanaca u Vučitrnu i drugi protiv raseljenih Srba koji su obišli svoju imovinu u Klini.

U septembru je kosovska policija uhapsila nekoliko kosovskih Albanaca, uključujući maloletnike, osumnjičene za napad na grupu kosovskih Srba u južnoj Mitrovici.

Različiti nivoi diskriminacije manjina

Konstatuje se da su etničke manjine na Kosovu nastavile da se suočavaju sa različitim nivoima institucionalne i društvene diskriminacije u zapošljavanju, obrazovanju, uslugama, upotrebi jezika, slobodi kretanja, pravu na povratak svojim domovima.

U izveštaju se ujedno navodi da su manjine na KiM imale pristup ličnim dokumentima u matičnim knjigama, a da je broj Srba sa ovim dokumentima nastavio da raste.

Ipak, dodaje se da je bilo izveštaja o tome da su i dalje prisutni pojedini izazovi, kao što je pristup dokumentaciji za Srbe iz centralne Srbije koji su u braku sa građanima koji imaju kosovska dokumenta.

Mali broj osuđujućih presuda za korupciju

Nedostatak efikasnog sudskog nadzora i opšta slabost u vladavini prava doprineli su razvoju korupcije.

Slučajevi korupcije su rutinski bili predmet ponovljenih žalbi, a pravosudni sistem je često dozvoljavao da rokovi zastarelosti isteku bez suđenja u predmetima.

Do decembra 2021. podignuto je samo devet optužnica u vezi sa korupcijom.

Nevladine i međunarodne organizacije su navele brojne propuste pravosudnog sistema da procesuira korupciju, napominjući da je vrlo malo slučajeva pokrenutih protiv visokih zvaničnika rezultiralo osudama.

Samo četiri ili pet odsto procesa rezultira zatvorskom kaznom, jer prema, nevladinim organizacijama tužioci su podnosili netačne optužbe ili su napravili proceduralne greške, zaključuje se u izveštaju Stejt departmenta.