Kako se menja rad sudija i tužilaca ukoliko građani na referendumu odobre ustavne amandmane

Građani Srbije u nedelju treba da odgovore na pitanje - Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustva Republike Srbije? Pisci amandmana iz redova struke kažu da ponuđena rešenja omogućavaju depolitizaciju pravosuđa.

O izboru onih koji sude, u nedelju sud će dati građani. Ukoliko većina izašlih na refendum zaokruži DA, za one koji dele pravdu to će značiti da se više ne biraju u parlamentu, već u Visokom savetu sudstva, od strane kolega - šest sudija, predsednika Vrhovnog suda i 4 istaknuta pravnika.

Ukida se trogodišnji probni mandat, pa će sudija na funkciji biti do penzije ili razrešenja. Garantuje im se i širi funkcionalni imunitet.

"Sve sudije na prvom izboru, svi predsednici sudova, članovi VSS su birani u parlamentu. Dakle, bila je potrebna politička saglasnost. Da bi sudija mogao nepristrasno da donosi odluke on mora da ima garancije nezavisnosti. Da bi mogao da se suprostavi onima koji su moćniji od običnih građana, da bi svaki građanin u sudskom postupku imao jednaka prava", objašnjava Snežana Bjelogrlić iz Društva sudija Srbije.

Po istom modelu biraće se i tužioci. U Visokom savetu tužilaca o njihovom prijemu u službu odlučivaće 11 članova. Suprotno važećem propisu, vrhovni javni tužilac neće moći da bude dva puta biran na funkciju. Novine predviđaju i da se ukida funkcija zamenika javnog tužioca.

"To znači da će tužilac koji bude primio građanina, koji bude razgovarao sa njim, u bilo kom svojstvu - osumnjičenog, oštećenog, svedoka, taj isti tužilac će odlučivati o njegovim pravima i njegovim obavezama. On će donositi odluku. Sada imate sistem u kom postoji samo jedan tužilac, svi ostali su zamenici. Sam tužilac uopšte ne dolazi u kontakt sa građanima, a donosi odluku na osnovu referisanja i pregleda koji urade drugi. Znači sada će jasan sistem ko je preduzeo radnju, ko je odgovoran", ističe Radovan Lazić iz Udruženja tužilaca Srbije.

Odgovornost podrazumeva, kažu sagovornici i da, ukoliko predložene izmene dobiju podršku, njih isprati i set pravosudnih zakona. Rok za njihov završetak je godinu dana.

"Ako bi ti zakoni imali drugačiji karakter, onda bi to bilo praktično suprotno cilju, donošenju ovih ustavnih promena. Ja se slažem čak i sa ocenama da se moglo više uraditi i da ove izmene nisu dovoljne, ali one jesu dobar korak i jedan značajan pomak unapred", kaže Lazić.

Na te korake Srbija se obavezala u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom. A oni bi, kako ističu nadležni, trebalo da vode do veće nezavisnosti i odgovornosti, efikasnijeg sudstva i bolje zaštite prava građana.