Vučić: Mladima od 16 do 30 godina 100 evra u februaru, rast BDP-a 7,5 odsto

Aleksandar Vučić je na godišnjoj konferenciji za medije u Palati "Srbija" rekao da je naša zemlja zbog koronavirusa izgubila mnogo ljudi i da danas nema nikoga u Srbiji ko nije izgubio nekog svog. Međutim, primetio je, u tom procesu nije se dovoljno brinulo o mladima.

"Brinući o životima onih koji imaju određene bolesti, naših starijih, majka, očeva, baka i deka, zaboravili smo na mlade ljude, na osnovce, srednjoškolce, studente, mlade koji su završili školovanje, o kojima niko nije brinuo, ili nismo dovoljno brinuli", rekao je Vučić.

Najavio je jednokratnu pomoć od 100 evra za mlade od 16 do 30 godina. Kaže da država ne misli da će rešiti neki problem time što će mladima uplatiti 100 evra, ali da je to znak pažnje prema njima.

"Svi mladi, od onih koji su napunili 16 godina do onih koji će u 2022. napuniti 30 godina, imaju pravo da se od 15. do 30. januara prijave i da prvog februara dobiju 100 evra novčane pomoći", rekao je Vučić.

Zdravstveni radnici dobiće 15. januara 10.000 dinara.

Vučić je podsetio da će od januara biti veća davanja za majke za rođenje prvog deteta - one će jednokratno dobiti 300.000 dinara. Sve porodice koje dobiju drugo ili treće dete primiće od države jednokratnu pomoć od 100.000 dinara. Za drugo dete ostaje mesečna pomoć od 10.000 dinara naredne dve godine, a za treće dete mesečna pomoć u narednih 10 godina.

Pomoć za majke u kupovini stana ili kuće 

Novina je i pravo na novčana sredstva za izgradnju i kupovinu stana ili kuće - uredbom vlade omogućiće se da majka deteta dobije od države 10 do 50 odsto vrednosti objekta na poklon.

"Zašto smo vezali sve za majku? Majke su uvek odgovornije od nas, majke su te koje će na najbolji način da štite interes deteta i želeti mu najbolji smeštaj", rekao je Vučić dodajući da je to ogroman novac - stotine miliona evra.

Najavio je i dodatne izmene Krivičnog zakonika i drugih zakona kojima se uvode još snažnije preventivne mere u borbi protiv nasilja nad ženama. Sagledava se, kaže, kako i na koji način da se izbori protiv vršnjačkog nasilja.

Novinari su pitali predsednika da li će se nešto uraditi kada je reč o akušerskom nasilju i plaćanju lekara tokom trudnoće i nakon porođaja. Vučić je rekao da za takve situacije na zna, ali da takve situacije treba prijaviti, jer je reč o krivičnom delu. "Ja nisam imao takvo iskustvo, odneo sam piće da častim babice", rekao je Vučić. 

"Javni dug ispod očekivanog"

Predsednik je istakao da Srbija godinu završava sa stopom javnog duga od 56,9 odsto opšte države u odnosu na bruto društveni proizvod, odnosno 57,5 u odnosu na konsolidovanu državu, tj kada se dodaju i lokalne samouprave.

"Stopa javnog duga je ispod nivoa koji smo očekivali, zahvaljujući i uštedama koje smo postigli, da nismo imali problema u energetskom sektoru u decembru, tada bi stopa bila i za nijansu niža. To dovoljno govori koliko smo na domaćinski i odgovoran način postupali", istakao je predsednik.

"Rast BDP-a 7,5 odsto"

Što se tiče rasta BDP-a, naveo je da je konačna fleš procena, koja može da se razlikuje plus minus 0,1 odsto, da 2021. godinu završavamo sa stopom rasta plus 7,5 odsto.

Poljoprivreda, kako je naveo, zbog suše jedina beleži minus 1,4 odsto, što nas je koštalo veće stope rasta.

Istakao je da je Srbija de fakto, posle Irske, zemlja sa najvišom stopom rasta u Evropi, računajući ovu i prošlu godinu.

"Ne postoji šansa da nas neko stigne. Litvanija ima nižu stopu od očekivane, mi smo u plusu 6,7 sedam odsto u dve godine. Takav plus niko neće imati i to je veliki uspeh građana Srbije.

Očekuje se, kako je dodao, da Srbija ovu godinu završi sa BDP-om od 53 milijarde.

"Do 2025. godine 14 milijardi evra kapitalnih investicija"

Predsednik Vučić je rekao da Srbija do 2025. treba da dođe do prosečne plate od 900 evra, navodeći da će plate i penzije da se uvećaju postepeno i bez rizika po makroekonomsku stabilnost.

Najavio je da će ulaganja u kapitalne investicije do 2025. godine iznositi 14 milijardi evra, od čega devet milijardi za saobraćaj, milijardu za vodovod i kanalizaciju, a 700 mililona evra za mlade, 600 miliona evra za zdravsto, 600 miliona evra za obrazovanje i digtalizaciju, a 500 za infrastruktru u kulturi i turizmu, 500 za energetiku, verovatno i milijardu, 500 miliona evra za razvoj sportske infrastrukture, a 300 za infrastrukturu u poljoprivredi.

Do 2030. godine, kako je dodao, biće mnogo više infrastrukturnih radova, ukupno 37 do 38 milijardi evra ulaganja, računajući sa ovih 14 milijardi. Očekuje se izvoz IT sektora do 2030. godine od 10 milijardi evra, naveo je predsednik.

"Direktne strane investice 3.611 milijardi evra"

Priliv po osnovu direktnih stranih investicija do 20. decembra bio je 3,611 milijardi evra, što znači da ćemo biti na nivou rekordne 2019. godine i da je to 60 odsto stranih investicija na Zapadnom Balkanu, istakao je predsednik.

Dodao je da su devizne rezerve krajem novemera su bile 16,5 milijardi evra bruto ili 13,9 milijarde neto i u prvih 11 meseci su povećane za gotovo tri milijarde evra, uglavnom kupovinom deviza na tržištu. Zlata u deviznim rezervama ima 37,3 tone.

"Vratilo se 92.300 više ljudi u odnosu na oktobar prošle godine"

Predsednik se osvrnuo i na migracije, i istakao da je neto efekat migracija danas u Srbiji 92.300 više ljudi koji su se vratili u našu zemlju u odnosu na oktobar prošle godine.

"To je fantastična vest, jer to znači da ćemo imati sve više ljudi koji će se vraćati", istakao je predsednik, dodajući da se vraća veliki broj visokoobrazovanih.

Odustajanje od mini-hidroelektrana na Studenici

Predsednik se osvrnuo i na pitanje mini-hidroelektrana na reci Studenici, i najavio da će neki projekti biti prekinuti.

Što se tiče mini-hidroelektrane gde je investitor srpski pravoslavni manastir, rekao je da oni imaju status povlašćenog proizvođača i da tu problema nema.

"Ono sa čim su ljudi imali problem, mini-hidroelektrana 'Ušće', investitor 'Šumadija', gde je instalisana snaga 1.120 kilovata i njima je istekla energetska dozvola, nisu je produžavali, nisu se prijavljivali za građevinsku dozvolu", naveo je predsednik.

Najavio je da će se razgovarati sa investitorom dodatno, ali da će se gledati da se taj projekat prekine.

"Drugo ja mini-hidroelektrana 'Ušće', vlasnik je 'Hidrostena'. Nije u zaštićenom području, ali je lokalna zajednica apsolutno protiv te mini-hidroelektrane. Mi smo već obavili razgovor sa investitorom, zamolili ga da odustane od te hidroelektrane. U tome smo uspeli", istakao je Vučić.

Vučić pozvao građane da učestvuju na referendumu 

Govoreći o predstojećem referendumu o pravosuđu, Vučić je pozvao građane da učestvuju na njemu, napominjući da on nije ni politički i partijski.

"Mislim da je važan za budućnost zemlje, jer moramo da kažemo hoćemo li zaista da imamo nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo, što nismo dobili reformama 2009. godine. Naprotiv, bezbroj problema smo dobili, koji se i danas vide na svakom mestu i neretko su ljudi nezadovoljni i misle da je država kriva. Zato treba izmestiti pravosuđe i tužilaštvo iz svih državnih organa", rekao je Vučić.

Istakao je da će nezavisno pravosuđe da dovede do više investicija, jer će investitori biti sigurniji u pravni poredak i znati da njihov položaj ne zavisi od vlasti, već od poštovanja zakona.

U Prištini se ponašaju kao da hoće da izazovu incident

Odgovarajući na pitanja novinara o stanju na Kosovu i Metohiji, Vučić je rekao da je porazno što prištinske vlasti ne dozvoljavaju ulazak u južnu srpsku pokrajinu Veljku Odaloviću i Petru Petkoviću.

"Ponašaju se kao neko ko hoće da izazove incident, pa Srbija da reaguje, pa da traže zaštitu Amerikanaca i Nemaca", rekao je Vučić.

Povodom najave iz Prištine da neće biti referenduma, Vučić je rekao da će postaviti pitanje međunarodnoj zajednici hoće li tako reagovati ako Srbi ne prestanu da učestvuju na njihovim izborima, ili da na severu kažu da takvih izbora neće biti.

"Da li će oklopnim vozilima da ih uteruju na biračka mesta? Ne znam zašto vole da izazivaju incidente i stvaruju tenzije", rekao je predsednik.

Rekao je da ga brine što nemaju struje po osam sati dnevno, da to stvara dodatne trzavice i političke probleme, pa ga plaši da će pribeći nasilju.

"Mi nemamo mnogo izbora, saterani smo u ugao, jedino možemo da se čuvamo, štitimo i branimo. Naše je da budemo mirni, staloženi, da budemo faktor sigurnosti", naveo je predsednik. 

Komentarišući energetsku situaciju u zemlji, Vučić je rekao da niko nije nikakvu krizu osetio, osim onih 1,6 odsto stanovništva koji više od 24 sata nisu imali struju. Rekao je da je cena gasa koji kupujemo od Rusija ista kao što je bila, ali da se plaćaju dodatne količine gasa koje se uzimaju, što je potrebno zbog napretka industrije.

"Srbija faktor stabilnosti bez obzira na optužbe iz Sarajeva, Zagreba, Prištine"

Predsednik je, na pitanje o optužbama koje stižu iz Prištine, Sarajeva i Zagreba, rekao da je Srbija faktor stabilnosti, a da u Sarajevu verovatno misle da je Republika Srpska previše mala, pa im optuživanje Srpske nije dovoljno, već moraju da optužuju i Srbiju i Rusiju.

Istakao je da nikada nije odgovarao na optužbe iz Sarajeva i da u BiH lažu narod kako u Srbiji postoje tajne optužnice protiv njihovih državljanja, jer je to neistina.

Kada je reč o Prištini i Zagrebu, Vučić je rekao da je tu već potpuno vidljiv pakt protiv Srbije, od medijskog, finansijskog do vojno-policijskog i svakog drugog.

Dodaje da taj pakt nije nikakva velika novost. "Zato što postoje ljudi koji misle da je samo nepostojeća Srbija dobra Srbija. Ne postoji Srbija koja bi bila za njih dovoljno mala", ocenio je Vučić.