Koje izmene zakona o narodnim poslanicima su proistekle iz međustranačkog dijaloga

Za duže od dve decenije, koliko je na snazi Zakon o izboru narodnih poslanika, Parlament je više puta glasao o njegovim promenama. Istina nikad nisu bile krupne. Aktuelni saziv rapravljaće pre svega, o tzv. ad hok izmenama koje su proistekle iz međustranačkog dijaloga.

"Neophodno je da dođe do dopune članova RIK-a, ali i stalnog sastava biračkih odbora predstavnicima opozicinoih stranaka koji nisu učestvovali na izborima, znači koji su bojkotovali izbore ili koji nisu prešli cenzus koji je bio postavljen što nije u skladu sa postojećim zakonima. Posle izbora više ne postoji ta mogućnost, već se RIK konstituiše na osnovu zakona, a to znači shodno zastupljenosti stranaka u Parlamentu" kaže predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačuć.

Ima promena koje će važiti i posle izbora na proleće.

"Koji se odnosi na uvođenje trostepene zaštite izbornog prava, na uvođenje među organa za organizaciju izbornog procesa, za dodavanje novih nadležnosti tim organima je nešto što će biti stalnog karaktera", rekao je Bojan Klačar iz CESID-a.

A krupne promene su, između ostalog, uvođenje većinskog umesto proporcionalnog sistema, ali i promena veličine izborne jedinice. One su izostale.

"Ovde je predviđena promena niza delova izbornog zakona koji se tiču procesa kandidovanja procesa izborne administracije, sastava izbornog organa, izbornih komisija i biračkih odbora i same procedure glasanja koje bi trebalo da podigne kredibilnost rada te administracije povrati neko poverenje ili otkloni sumnje u regularnsot izbornog procesa", naveo je Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka.

Bolje bi bilo, smatra profesor Jovanović, i da su se postojaća rešenja primenjivala adekvatno. Za posmatrače izbora ad hok predlozi, ipak, donose određeni pomak u izbornim uslovima.

"Međutim ove promene mogu da izazovu i probleme jer se radi o jednom relativno kratkom vremenskom periodu u kome moraju da se promene brojni zakoni i pod broj dva radi se o relativno kratkom vremenu u kome bi i političke stranke i građani morali da se upoznaju sa svim ovim promenama koje zahtevaju podizanje kapaciteta političlkih stranaka na jednoj strani koje zahtevaju da građani budu informisani o čemu će se zapravo raditi tokom sledeće izborne kampanje", istakao je Klačar.

Struka predlaže da se posle izbora 2022. nastavi dijalog. Za dve decenije praksa beleži niz nedostataka u samom Zakonu.

"Mi imamo jedan sistem sa izbornom jedinicom koji proizvodi problem u političkoj reprezentaciji, imamo jedan ambivalentan stav prema strankama nacionalnih manjina imamo zahtev za neposrednim glasanjem građana za svoje kandidte, da li bi trebalo birati direktno predsednike opština i gradonačelnika", napominje Jovanović

Prema najavama, do kraja meseca, Zakon o izboru narodonih poslanika, naći će se u parlamentu.