Novi Zakon o referendumu krajem novembra, 16. januara izvestan plebiscit o promeni Ustava

Po hitnom postupku, drugi put za nešto manje od dva meseca, Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi dobio je mišljenje Venecijanske komisije. Valjalo bi, ponavljaju, da promene budu primenjive, pre održavanja glasanja i zato im je žao što je izmena Zakona počela tek kada je referendum o Ustavu postao neizbežan.

Radi stabilnosti izbornog zakona, izmene i dopune osnovnih odredaba o referendumima, trebalo bi da stupe na snagu pre isteka roka od godinu dana od usvajanja, jedino ako obezbeđuju usklađenost sa standardima evropskog izbornog nasleđa ili ako se time primenjuju preporuke međunarodnih organizacija", navodi se u mišljenju Venecijanske komisije.

U novom predlogu zakona, koji je Vlada usvojila u utorak, Komisija pozdravlja to što su jasnije definisane različite vrste referenduma.

Zadovoljni su ovlašćenjem izborne komisije da proveri pitanje postavljeno biračima i time što se od privatnih medija više ne zahteva da budu neutralni. Pozdravljaju i što su svi mediji dužni da obezbede jednake uslove oglašavanja strankama koje zagovaraju različite odgovore na referendumsko pitanje.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić navodi da je razmatranje predloga zakona zakazano za 25. novembar, 29. parlament će se baviti izborom novih članova Republičke izborne komisije, dok bi 30. novembra trebalo da se održi sednica posvećena samo aktu ustavnih promena i raspisivanju referednuma koji bi se najverovatnije održao 16. januara.

Iako svesna da je Zakon o referendumu donet u brzini, Venecijanska komisija upozorava da na nekim pitanjima treba raditi i zbog toga, između ostalog, preporučuje, ukidanje ili bar znatno smanjenje naknade za overu potpisa i proširenje prava žalbe na sve birače.

Pravni lek kod narodnih inicijativa

Pravni savetnik Jukoma Milan Filipović ocenjuje da novi zakon o referendumu donosi unapređen postupak, više vremena za skupljanje potpisa građana ali i neke stare probleme.

Sa drug strane, naglašava da ne postoji pravno sredstvo koje bi građani mogli da koriste u situaciji kada parlament ignoriše njihove narodne inicijative.

"Ono što predstavlja problem koji može u potpunosti da onemogućiti željeno pravo jeste naplata naknade za overu potpisa. Tako je za overu potpisa, za predlaganje zakona, neophodno platiti oko deset hiljada evra", ističe Filipović.

Prva narodna inicijativa, posle Drugog svetskog rata kao neposredan vid izražavanja volje građana organizovana je i predata Skupštini u junu 2003. godine.

Sa skoro sto hiljada potpisa skupljenih za manje od sedam dana, građani nikada nisu dočekali da se ti predlozi uvrste kao tačka dnevnog reda. Na primer, da je to bilo usvojeno, ne bi bilo uslova za sporne privatizacije.