Brnabić: Očekujem da će ekonomski rast biti nastavljen

Ana Brnabić je na redovnoj Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU rekla da će sve ostale reforme, pre svega reforme u oblasti vladavine prava, kao i u oblasti zaštite životne sredine i energetske tranzicije ka zelenoj cirkularnoj ekonomiji biti nešto što će uticati dodatno na ekonomski razvoj.

Komentarišući ekonomske kriterijume u izveštaju Evropske komisije i njihove ocene, Brnabićeva kaže da je već uobičajeno da je taj deo izveštaja najpozitivniji.

"To je prirodno, jer imamo prilično dobre rezultate u oblasti ekonomije", navela je premijerka i rekla da je pad BDP-a u 2020. godini bio 0,9 odsto, a da će ove godine rast BDP-a biti najmanje sedam odsto.

Podsetila je i da je u budžetu za 2022. godinu, koji će se 23. novembra naći u Skupštini, planiran rast od 4,5 odsto.

"Kumulativno imamo neke od najboljih rezultata u čitavoj Evropi, međutim imamo i mnogo toga da nadoknadimo. Kako god brzo trčali, moramo da trčimo još brže kako bi ostvarili bolji kvaliteta života građana, kako bismo nadoknadili propušteno", rekla je Brnabićeva.

Navela je da će plate do kraja godine preći 600 evra, čime će se potvrditi vođstvo u regionu Zapadnog Balkana, a očekuje i da će naša zemlja po prosečnim platama prestići jednu članicu EU.

"To je dodatna motivacija da nastavimo da se takmičimo", rekla je premijerka.

Podsetila je da je doneta odluka da se minimalna zarada poveća za 9,4 odsto, te da će od 1. januara sledeće godine biti 300 evra.

"Ekonomskom i fiskalnom politikom za 2022. godinu pokušaćemo da se fokusiramo na zaposlenost mladih", naglasila je Brnabićeva ukazujući da je nezaposlenost te populacije oko 20 odsto i ističući da Vlada mora da pokuša da stimuliše i na dodatne načine zapošljavanje mladih u Srbiji.

Kada se pogledaju investicije koje sada dolaze u našu zemlju, kao i način na koji se transformiše lokalna privreda, vidi se da je sve veći obim investicija novčano, ali sa manje radne snage, kaže premijerka i dodaje da to znači da su ti investitori tehnološki napredniji, a mi smo sve manje prepoznati kao zemlja jeftine radne snage.

Brnabićeva je naglasila i da će penzije od 1. januara biti uvećane za 5,5 odsto po švajcarskoj formuli i dodala je da će biti nastavljena saradnja sa MMF-om.

Osvrnuvši se na dijalog koji je Vlada Srbije ostvarila sa Nacionalnim konventom, Brnabićeva je rekla da je to sigurno jedan od razloga za pozitivan ili, kako kaže, svakako mnogo pozitivniji izveštaj Evropske komisije o napretku.

"Evropska komisija je prepoznala nameru Vlade da pojača komunikaciju sa organizacijama civilnog društva, da radi fokusiranije na reformama u oblasti vladavine prava i da to radi na transparentan način. Prepoznat je fokusiran trud na sprovođenju reformi u tim oblastima", poručila je premijerka.

Dačić: Srbija zaslužila otvaranje dva klastera do kraja godine

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izrazio je uverenje da bi Srbiji trebalo da budu otvorena dva klastera u pregovorima sa EU i to, kako je rekao, do kraja godine.

Dačić je, na redovnoj Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU, istakao da bi klasteri trebalo da budu otvoreni ne samo zbog preporuke Evropske komisije, već zato što je Srbija to zaslužila zbog sprovedenih reformi.

Kada je reč o radu parlamenta, Dačić kaže da je u prethodnih godinu dana urađen dobar posao, što pokazuje i izveštaj Evropske komisije.

"Izveštaj je najpozitivniji u poslednjih nekoliko godina, što nam daje za pravo da budemo zadovoljni ostvarenim, ali i da podsetimo na oblasti gde treba da nastavimo sa reformama", rekao je Dačić.

Izrazio je uverenje da će Ustav biti promenjen do kraja mandata ovog saziva Skupštine Srbije i izrazio uverenost da će to doneti do pozitivne ocene i u narednom izveštaju Evropske komisije.

Podsetio je da je do sada, kada je reč o promeni Ustava, održana intenzivna javna rasprava u Skupštini i van nje, a da se do rešenja ustavnih amandmana došlo sa Venecijanskom komisijom koja je dala pozitivno mišljenje na predloge ustavnih amandmana.

"Prvi put sam ove godine učestvovao na plenumu Venecijanske komisije i bio sam zadovoljan njihovim ocenama, a oni su bili zadovoljni pažnjom Srbije koja je posvećena tom pitanju", ukazao je Dačić.

Dodaje da bi uskoro trebalo da Ustavna komisija potvrdi konačan tekst amandmana, koji će se onda naći pred narodnim poslanicima, a nakon čijeg usvajanja u Skupštini sledi referendum.

Predsednik parlamenta je podsetio i da je završen međustarnački dijalog i u tom smislu rekao da su sarađivali i sa delegacijom Evropskog parlamenta, ali i da je održan dijalog bez njihovog prisustva za one stranke koje su tako želele.

"Tome smo posvetili najveću moguću pažnju i predsednik Aleksandar Vučić je učestvovao u nekoliko navrata i došli smo do rešenja. Vlast je pokazala fleksibilnost i došlo je do rešenja koja će omogućiti sprovođenje izbora. Siguran sam da će sve stranke učestvovati na sledećim izborima", naveo je Dačić.

Podsetio je da je parlament tokom prethodnih godinu dana donosio i druge važne odluke u oblastima koje su u izveštaju označene da je u njima ostvaren napredak.

U tom smislu, naveo je da je primećeno da je smanjen broj donošenja zakona po hitnom postupku, zatim da je usvojen kodeks ponašanja poslanika.

Takođe, ukazujući da je prošle godine srpski parlament prvi put imao sednicu posvećenu izveštaju Evropske komisije, Dačić je rekao da će i ove godine narodni poslanici imati plenarnu raspravu o godišnjem izveštaju EK.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da će Srbija kumulativno imati neke od najboljih rezultata u čitavoj Evropi.

"To je izuzetno važno jer imamo i mnogo toga da nadoknadimo. Kako god mi brzo trčali, moramo da trčimo još brže. Jednostavno za bolji kvaliteta života svih naših građana, mi moramo da pokušamo da nadoknadimo to propušteno vreme", rekla je Joksimovićeva.

Žiofre: Vladavina prava i normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključne za dinamiku pristupanja Uniji 

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je da su vladavina prava i normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključne za određivanje dinamike pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Žiofre je na Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU kazao da je Evropska komisija u Izveštaju o napretku Srbije zaključila da su ispunjeni uvodni kriterijumi i da je iz tog razloga i dala preporuku da se Srbiji u pregovaračkom procesu otvore još dva klastera.

Kada je reč o Izveštaju EK, Žiofre je kazao da je u njemu predstavljena iskrena procena koja je zasnovana na činjenicama, a procena je da je ostvaren napredak u reformama u svim oblastima.

"Ključne poruke su, kada je reč o političkim kriterijumima i vladavini prava da je primećena nova posvećenost Vlade da nastavi sa refomama u pravcu pristupanja EU", kazao je Žiofre i naveo da se u Izveštaju ističe potreba da reforme budu održive.

Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Žiofre kaže da je konstatovan delotvorni odgovor na kovid 19, a da je zatraženo da se sprovedu dugoročne reforme.

Kaže i da je notiran ograničen napredak kada je reč o javnoj administraciji, a da Izveštaj konstatuje značajne reforme koje Srbija sprovodi, naročito ustavne.

Napomenuo je važnost nastavka konstruktuivnog međustranačkog dijaloga za koji EK smatra da treba da se intenzivira.

Kada je reč o ratnim zločinima, Žiofre kaže da je tu zabeležen slab napredak, dok je kod slobode izražavanja napredak ocenjen kao ograničen.

"Istovremeno se primećuju verbalni napadi na novinare od strane zvaničnika, kao i pretnje i nasilje", kazao je i dodao da je ograničen napredak zabeležen i u borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kada je reč o migracijama, Žiofre kaže da je konstatacija Evropske komisije da je Srbija nastavila značajno da doprinosi u upravljanju migracijama i da je nastavila da igra značajnu konstruktivnu ulogu u tom smislu.

"EU je jednako posvećena Srbiji i Zapadnom Balkanu kao i ranije, dinamika se nije promenila. EU ostaje najveći partner Srbije i regiona kada je reč o trgovini i finansiranju", kazao je Žiofre.

Govoreći o Nacionalnom konventu, Žiofre je naveo da je civilno društvo ključni faktor u svakoj demokratiji i ima ulogu u praćenju rada vlade.

"Nacionalni konvent ne vrši samo nadzor već daje i suštinsku analizu koja je korisna i za Srbiju i za EU", kazao je i dodao da nije dovoljna samo analiza, već da organizacije civilnog društva i Vlada Srbije moraju da razvijaju pravi politički dijalog o svim pitanjima važnim za građane.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović primetila je da je produktivan dijalog između civilnog društva i Vlade Srbije moguć i u tom smislu navela da se sa premijerkom sastaju svakog meseca.

"Mi određujemo teme, 10. novembra ćemo pričati o pandemiji virusa korona, praćenje mera tokom vanrednog stanja. Napravili smo sveobuhvatnu analizu mera i imamo niz pitanja za premijerku", kazala je.

Podsetila je da su učestvovali u raspravi o Ustavu i najavila da će Nacionalni konvent učestvovati i u raspravi o budžetu.