EK: Srbija treba da ubrza reforme; neizvesno otvaranje klastera u junu

Srbija je napredovala u brojnim oblastima, dok se u drugim suočava sa kašnjenjem, ocenjuje Evropska komisija u izveštaju koji je ove nedelje dostavljen zemljama članicama.

Ovaj izveštaj biće osnova za odluku zemalja članica da li da sa Srbijom u junu otvore nova pregovaračka poglavlja, odnosno "klastere", u skladu sa nedavno usvojenom novom metodologijom proširenja.

Evropska komisija naglašava da izveštaj navodi činjenični razvoj događaja u proteklih šest meseci, a da će ocenu stvarnog učinka na stanje vladavine prava u Srbiji dati u godišnjem izveštaju na jesen.

"Potrebno je vreme za procenu hoće li niz najnovijih inicijativa, počev od dolaska nove vlade – dovesti do opipljivog poboljšanja vladavine prava. Takva poboljšanja zahtevaće intenzivan nivo angažovanja i reformskih mera srpskih vlasti", navodi se u izveštaju.

Dva od predviđenih dvanaest koraka u reformi pravosuđa

Dokument o stanju vladavine prava ocenjuje koliko je Srbija napredovala u ispunjavanju preporuka iz prethodnog godišnjeg izveštaja Evropske komisije iz oktobra 2020. godine.

U oblasti nezavisnosti pravosuđa, navodi se da je vlada dostavila predlog za izmenu Ustava Narodnoj skupštini, čime je ovaj proces pokrenut u parlamentu.

"Od predviđenih dvanaest koraka u procesu, do sada su ostvarena dva, a akcioni plan za poglavlje predviđa da ustavni amandmani budu usvojeni do kraja ove godine", konstatuje Evropska komisija.

Izveštaj navodi da napredak u ispunjavanju preporuke o izmeni zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca nije bio moguć u prethodnih šest meseci, jer on zahteva prethodno usvajanje ustavnih amandmana.

Dodaje se da su u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca izmenjene unutrašnje procedure, ali da "tek treba videti da li će ove promene smanjiti politički uticaj na sudstvo".

Komisija ocenjuje da je ojačan kapacitet Visokog saveta sudstva i da se nastavilo sa smanjivanjem broja dugih suđenja.

"Dodatno ojačati okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja"

U oblasti slobode medija, izveštaj navodi da slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju, a da "celokupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati, posebno u praksi".

Navodi se da je u decembru 2020. usvojen akcioni plan za Medijsku strategiju i osnovane dve radne grupe, uz učešće predstavnika medija. Dodaje se da se "većina medijskih udruženja povukla iz grupe o bezbednosti novinara, navodeći kao razlog jezik mržnje i kampanje protiv novinara i predstavnika civilnog društva".

Srbija tek treba da primeni u potpunosti medijske zakone i ojača nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, da obezbedi transparentno kofinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu, kao i da ojača transparentnost vlasništva nad medijima i oglašavanja, ocenjuje komisija.

U kontekstu preporuke komisije o obezbeđivanju odgovarajućeg finansiranja javnih servisa, izveštaj konstatuje da je vlada povećala iznos pretplate za Radio-televiziju Srbije.

U oblasti borbe protiv korupcije navodi se da je udvostručen broj optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal, ali je smanjen broj prvostepenih presuda.

"Još se čeka na usvajanje nove strategije za borbu protiv korupcije"

Izveštaj konstatuje da je Srbija ispunila preporuke tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO) o jačanju nezavisnosti i profesionalnih kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije, ali dodaje i da nije usvojena nova strategija za borbu protiv korupcije niti akcioni plan u ovoj oblasti, kao i da na ovom planu nisu preduzeti nikakvi opipljivi koraci.

Srbija još nije kadrovski ojačala kancelarije zaštitnika građana i poverenika za zaštitu ličnih podataka, u skladu sa preporukama Brisela iz prethodnog godišnjeg izveštaja.

Izmene zakona o ombudsmanu su pokrenute, ali nacrt još nije usvojen, navodi komisija.

U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, izveštaj konstatuje da je u 2020. pokrenut manji broj istraga nego u 2019, ali da je porastao broj podignutih optužnica.

Oduzimanje nelegalno stečene imovine i dalje je na niskom nivou, navodi izveštaj.

Srbija je u prethodnom periodu nastavila sa jačanjem pograničnih kontrola i nadzora u okviru napora da spreči krijumčarenje migranata, ocenjeno je u delu izveštaja koji se bavi poglavljem 24, i navodi da je ratifikovan sporazum sa Fronteks agencijom, koji omogućava raspoređivanje evropskih timova graničara na granice Srbije sa EU.

Izveštaj Evropske komisije navodi da je Srbija samo delimično uskladila sa EU svoju viznu politiku u odnosu na treće zemlje i da u ovoj oblasti nije bilo promena od jula 2020. godine.

Na osnovu izveštaja Evropske komisije o vladavini prava, zemlje članice vodiće raspravu narednih nedelja o daljim koracima u pregovorima sa Srbijom.

Održavanje nove međuvladine konferencije Srbija–EU najavljeno je za jun, ali još nije izvesno da li tada mogu da budu otvorena i nova pregovaračka poglavlja, odnosno "klasteri", u skladu sa novom metodologijom proširenja.