Kurti priželjkuje promenu pristupa dijalogu – kakva je budućnost pregovora Beograda i Prištine

Euforija na ulicama i na minusu nije bila iznenađenje u nedelju, kao ni osvrt Aljbina Kurtija na dijalog Beograda i Prištine samo 48 sati pošto je pobedio na izborima i potvrdio legitimitet među albanskim biračima.

"Da bismo imali trajni dijalog i sporazum, moramo da promenimo pristup sa onog što je bilo tipično za prethodnu administraciju Sjedinjenih Američkih Država. Pristup mora da bude transformativan, gde se ne moraju proveravati samo interesi i činjenice, već i vrednosti i principi. To može biti okvir za Evropsku uniju i evroatlantske integracije, kao cilj za obe zemlje", kazao je Aljbin Kurti.

To što Aljbinu Kurtiju dijalog sa Beogradom neće biti prioritet ne iznenađuje predsednicu Vlade.

"Ali jeste za žaljenje i mislim da je to neozbiljnost opet političkih elita u Prištini, jer ja mislim da je dijalog jedini način da mi imamo neki dogovor o normalizaciji, a taj dogovor će značiti ekonomski prosperitet i napredak sigurnost i stabilnost", ističe premijerka Ana Brnabić.

Ramuš Tahiri, analitičar iz Prištine kaže da je Kurtijev stav uvek bio takav da treba promeniti pristup dijalogu.

"Na tome je on jak i na tome on dobija glasove, on kaže da će sa Srbijom ravnopravno razgovarati, on kaže da Srbiji neće dati ništa zauzvrat priznavanju Kosova, da je Kosovo već dosta dalo i da će sa Srbijom kao dve ravnopravne države raspravljati o normalizaciji odnosa koje uključuje i međusobno priznavanje uz uspostavljanje diplomatskih odnosa. Da li će to izdejstvovati to treba videti zbog toga što je Kosovo mala zemlja, država i zavisi od evropske zajednice i SAD", smatra Tahiri.

Koliko je neizvestan tok dijaloga, kakav je njegov ishod, analitičari u Beogradu, na ta pitanja ne očekuju odgovore iz Prištine.

"To je pitanje za zapadne pokrovitelje Prištine, jer Priština nije centar države. Ne samo zato što mi osporavamo kosovsku secesiju već i oni koji su je podržali, ponašaju se prema da Vašington i Brisel zaista žele da ukrote Albance, oni bi to preko noći uradili i ko god da je na vlasti u Prištini bio bi i više nego kooperativan prema Beogradu", navodi analitičar Dragoljub Anđelković.

Nije zgoreg podsetiti, kako su mnogi tumačili, da je prethodna Kurtijeva vlada faktički pala zbog dijaloga s Beogradom. Osim što je odbijao da ukine tzv. meru reciprociteta na srpsku robu, Kurti je odlučio i da ne podrži pregovore koje je u ime bivšeg američkog predsednika vodio Ričard Grenel, a koji su rezultirali Vašingtonskim sporazumom.

"Karakteristično je da Kurti pominje evroatlanski pristup i evroatlantske vrednosti. Mislim da to zapravo znači povratak na rešenje koje ne omogućava razmenu teritorija ili bilo kakvo prekrajanje granica odnosno ono što mi vidimo kao administrativnu liniju mislim da je to centralna poruka takve Kurtijeve teze", napominje Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.

I ne samo to. Krstić tumači Kurtijevu poruku i kao odgovor na promene u Beloj kući. Očekivan je, kaže, njegov pokušaj da se na terenu pregovora predstavi kao stabliniji akter nego što je bio pre nego što je smenjen. Otuda i sve češći pokušaji političara iz Prištine da na dnevni red stave sporazum iz Vašingtona.

"Vašingtonski sporazum iz ugla međunarodnog prava po mišljenju najvećeg broja stručnjaka i nije međunarodni ugovor tako da njegova formalno pravna revizija nije neophodna ali on jeste svakako važan politički dokument. Iz njega proizilaze neke političke obaveze. Ja mislim da se on neće formalno revidirati i da će neke ključne političke odredbe iz ovog sporazuma ostati na snazi računajući i uzajamne obaveze Beograd i Prištine, ali i američko finansijsko prisustvo u regionu međutim moguće su neke modifikacije u hodu", dodaje Krstić.

Izvesno je da ih neće biti u naredna dva meseca. Do tada Aljbin Kurti treba da formira Vladu u Prištini.