Kurti ne bi koalicionu vladu, a ankete govore da ne može sam

Kandidat za kosovskog premijera Aljbin Kurti izjavio je da njegov pokret Samoopredeljenje ne planira da ulazi u postizborne koalicije nakon glasanja 14. februara na vanrednim parlamentarnim izborima.

Iz Štimlja, gde je sa Vjosom Osmani, kandidatom pokreta za kosovskog predsednika, Kurti je poručio da im za samostalno formiranje vlade treba najmanje polovina od 120 poslanika u skupštini.

Međutim, istraživanja javnog mnjenja rađena na Kosovu pet dana pred izbore ukazuju da Kurtiju i njegovom pokretu polako opada podrška birača, pa je sa 44 odsto podrške od pre 20 dana, sada spala na nešto manje od 41.

Iako ubedljivo veća u odnosu na ostale, prateće stranke Albanaca, najnoviji nivo podrške nedovoljan je da Kurti i Samoopredeljenje dobiju 61 poslaničko mesto.

Rezultati istraživanja prištinskog Instituta "PIPOS", objavljeni sinoć, navode da pokret Samoopredeljenje ima podršku 40,95 procenata ispitanih. Demokratska partija Kosova ima 22,03 procenta, Demokratski savez 19,35, Alijansa za budućnost 7,8 dok Socijaldemokratska inicijativa Fatmira Ljimaja sa 3,15 procenata ne bi prošla prag od pet odsto.

Na osnovu izraženog procenta podrške anketiranja tri hiljade ljudi, Kurti i Samoopredeljenje bi imali 45 poslanika, što je veliki skok u odnosu na 29, koliko su imali u prošlom sazivu skupštine.

DPK bi imala 25 mesta, jedno više nego u prethodnom sazivu, dok bi najveći gubitnik mogao da bude Demokratski savez Kosova, kome se predviđa 21 mesto, nasparam 28 koliko ih je bilo u prošlom izdanju parlamenta.

ABK bi imala devet poslanika, pet manje nego ranije. To je nedovoljno da ukoliko Ramuša Haradinaja i Aljbina Kurtija projektovana izlaznost ipak natera na razgovore o postizbornoj koaliciji, jer bi im za prostu većinu trebala podrška još majmanje sedam poslanika. To bi značilo i trećeg saveznika u budućoj vladi.