Kako do dijaloga vlasti i opozicije

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog navodi za RTS da društvu nedostaje kultura dijaloga i kompromisa, a da je to srž vladavine prava.

Dodaje da dijalog mora nekad početi i smatra kako Srbija ima potencijal za bolje društvo.

"Dijalog je osnovni alat demokratije, ne možete bez dijaloga i bez kulture kompromisa da gradite bilo šta u društvu", ocenjuje Čomićeva.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog navodi da je cilj tog ministarstva da unapredi politički dijalog i nivo ljudskih prava, kako bi Srbiju za godinu dana Evropska komisija bolje ocenila.

"Pet godina zaredom mi imamo negativne ocene koje se tiču vladaviine prava, koji se tiču kulture ljudskih prava, primena preporuka Saveta Evrope i Komiteta UN koje se tiču ljudskih prava i dijaloga o temama o društvu", ističe Čomićeva.

Ističe da vladavina prava dolazi sa promenom ponašanja.

"Svi ljudi na javnim poslovima koji su iz budžeta plaćeni da grade vladavinu prava treba da svoje ponašanje prilagode onome što piše za šta su nadležni. Promena ponašanja podrazumeva i dobrovoljni odustanak od prezira prema dijalogu", ocenjuje Čomićeva.

Predsednik DSS-a: Opozicija ima volju za dijalogom

Miloš Jovanović, predsednik DSS-a je gostujući u emisiji Upitnik naveo da opozicija ima volju za dijalogom, ali da postoje razlike oko formata dijaloga.

"Mi smo uvek bili za dijalog, šta je alternativa ako ne pričamo zajedno - opet ćemo se juriti po ulicama kao što se dešavalo pre ne tako mnogo vremena. Meni je jako važno da i vlast prizna da je dijalog potreban", navodi predsednik DSS-a.

Kako kaže, opozicija je svesna da postoje zajednički interesi i ističe da ona traži poštovanje zakona o javnom informisanju.

Ključne teme dijaloga - mediji i izbori

Milan Jovanović, profesor na Fakultetu političkih nauka navodi za RTS da je dijalog vlasti i opozicije iz 2019. propao jer nije postojala spremnost obe strane da zaista razgovaraju.

"Ja mislim da je opozicija već tada donela čvrstu odluku da ne izađe na izbore i onda je došla na razgovor iako je imala ekspertski urađen dokument sa ponudom uzmi ili ostavi. Strana vlasti je otvorila četiri polja za razgovor i htela je da ide taksativno, tačku po tačku. Vreme je potrošeno na to da li treba prihvatiti taj zahtev opozicije u celini, što vlast nije htela, vlast je htela da se razgovara po delovima to opozicija nije htela. Značajan deo partija iz opozicije već drugog dana rekao mi napuštamo okrugli sto i razgovor je splasnuo", objašnjava profesor Jovanović.

Dodaje da ga je iznenadila atmosfera u medijima o prošlogodišnjem dijalogu.

"Stvorena je jedna atmosfera da je normalno da da političari ne razgovaraju, a to je katastrofa. Demokratija ne može da funkcioniše ako nema alternativnog mišljenja za građane i ako nema rava na kritiku vlasti. Vlast mora da bude spremna da čuje i razume kritiku", navodi profesor Jovanović. 

Ocenjuje da je sada obe strane startno sada u goroj poziciji.

"Mislim da promišljenije treba pripremiti dijalog vlasti i opozicije, i ja ne bih čekao mart", ističe prof Jovanović.

Navodi da su dve ključne teme dijaloga - mediji i izbori. 

Dodaje da ne vidi jedinstvo u opoziciji, i kako kaže, u njoj postoji liderski animozitet.

"Sada su stranke slabije organizovane nego 90-tih", ocenjuje profesor Jovanović.