Koliko se Beograd i Priština razumeju skoro dve godine od poslednje runde dijaloga

Na pitanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li razume srpski i sve razume, kosovski premijer Avdulah Hoti odgovara potvrdno. "Razumem", kaže Hoti.

A koliko se Beograd i Priština razumeju gotovo dve godine od poslednje runde dijaloga u Briselu, analizira se dan kasnije.

"Prvo je da su strane duboko suprotstavljene, vidiljiv napor Prištine da se predstavi kao ravnopravan partner Srbiji, da dokazuje državnost na svaki način. Drugi utisak je odlučnost EU da se dijalog nastavi i treći utisak da se razgovara o pitanjima koja se ne tiču statusa", kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

Za prištinsku delegaciju, međutim, status Kosova je neupitan. Znak pitanja, ali na nastavak pregovora, stavlja Hašim Tači i to iz Haga gde ga je ispitivalo tužilaštvo. Njegov savetnik Avdulahu Hotiju zamera što je u Brisel otišao bez konsultacija i bez platforme.

"Da je on bio na mestu Hotija, ne bi išao jer ne treba poslati poruku javnosti da smo spremni pod bilo kojim uslovima da vodimo razgovor sa Srbijom. A dok se ne reši pitanje optužnice za predsednika, treba prekinuti razgovor, ali to je njegovo lično mišljenje i ne stoji", ističe Ramuš Tahiri, politikolog iz Prištine.

Analitičari su saglasni da se dijalog nastavlja čak i ako dođe do potvrđivanja optužnice.

"Biće permanentan do političkog rešenja, imaćemo verovatno 100 i više sporazuma između Kosova i Srbije", navodi Tahiri.

Pre novih sporazuma, Beograd insistira na poštovanju dogovorenih – zato je i ZSO bila na briselskom stolu. Kao novu temu za jesen, predsednik Vučić najavio je pitanje imovine.

"Otvaranje tih pitanja pokazuje u kojoj meri je kosovska državnost i projekat do sada neuspeo. Ono što ubrzava tu priču i test je za međunarodnu zajednicu interes da se ovo pitanje reši", ukazuje Milivojević.

Rešenja o pitanjima nestalih, interno raseljenih i ekonomiji tražiće se već u sredu, kada se pregovori nastavljaju na tehničkom nivou.