Miščević: Plan je da sva poglavlja budu otvorena do 2018.

"Naš plan je da u potpunosti budemo spremni i preuzmemo obaveze iz članstva do 2018. godine. To znači da sva poglavlja do tada treba da budu otvorena, a jedan značajan broj i zatvoren", rekla je Miščevićeva na tribini "Otvaranje novih poglavlja i naredni koraci u pristupanju EU", održanoj u Pres centru Tanjuga.

Miščevićeva je dodala da bi bilo idealno da sva poglavlja budu zatvorena do tada, ali da se nije moglo predvideti šta će se dešavati u EU.

Kaže da se proces otvaranja pregovaračkih poglavlja mora ubrzati, ali insistira na dobroj pripremi za ispunjavanje merila za otvaranje poglavlja i za izricanje pregovaračkih pozicija.

Podseća da su pregovori počeli pre tri godine i da je u tom periodu otvoreno četiri poglavlja, a da će u ovoj godini biti otvoreno pet poglavlja, što je dobar rezultat.

Prema njenim rečima, postoji interni plan tima koji se bavi pitanjem pregovora da se dva puta nedeljno proverava dokle se stiglo, te se upućuju na neformalne preglede Briselu.

Predstoji, kako kaže, izveštaj za poglavlja 23, 24 i 35, ali upozorava da bi sve moglo da padne u vodu ako nema implementacije za poglavlja 23 i 24.

"Promena Ustava 2017. stoji kao jasan plan"

Miščevićeva je napomenula da promena Ustava naredne godine stoji kao jasan plan, ali da se to ne odnosi i na reformu izbornog sistema.

"Promena Ustava 2017. godine je nešto što smo mi ozbiljno obećali i to stoji kao jasan plan, ali ne i izmena izbornog sistema", dodale je Miščevićeva.

Prema njenim rečima, tema izmene izbornog sistema nije pitanje za poglavlje 23 i nije segment koji je neophodan deo ustavne reforme, ali jeste tema o kojoj donosioci političkih odluka razgovaraju.

Miščevićeva je istakla da je rasprava o promeni Ustava počela, pa je prekinuta zbog izbora, te da se mora obnoviti.

"Vrlo je jasno šta nam je potrebno i u kom pravcu te ustavne reforme treba da idu", rekla je Miščevićeva.

Član užeg pregovaračkog tima Nebojša Lazarević kaže da promena Ustava nije jedino što treba da se uradi da bi Srbija postala država članica, već da postoji nekoliko pitanja koja moraju da se reše.

Lazarević je rekao da postoji "gomila" tehničkih pitanja zbog kojih treba da se menja Ustav, napominjući da neke od promena, po samom Ustavu Srbije, iziskuju referendum, a neke ne.

"Ako ništa drugo, zbog promene Ustava nas čekaju bar jedan, a možda i dva referenduma, a onda ne bi bilo zgoreg spojiti taj čuveni referendum o članstvu u EU, sa referendumom o izmenama Ustava", rekao je Lazarević.

Govoreći o Akcionom planu za nacionalne manjine, Miščevićeva je rekla da je on napravljen u sklopu poglavlja 23 i da je vrlo ozbiljno urađen.

"Nismo mi birali predstavnike nacionalnih manjina, oni su sami odabrali ko će ih predstavljati, nismo mi birali nacionalne savete, već sami pripadnici manjina. Naš posao je bio da vidimo kako ćemo da sprovedemo dobre zakone, a gde su oblasti gde treba zakonska rešenja da unapredimo", navela je Miščevićeva.

Tribinu su organizovali Centar savremene politike i Fondacija Konrad Adenauer u okviru projekta "Prema Evropi".