Hrvatska nije dala saglasnost Srbiji za otvaranje poglavlja 23

Na sastanku komiteta za proširenje EU u Briselu Hrvatska nije dala saglasnost za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije i EU. Konsultacije i razgovori o ovom pitanju u telima EU biće nastavljeni sledeće nedelje.

Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević rekla je Tanjugu da hrvatska predstavnica nije imala instrukciju iz Zagreba, tako da se prešlo preko te tačke i ona je ostavljena za sledeću nedelju.

Ta tačka će sad, kako je objasnila, stalno biti stavljana na dnevni red i "neće se ni pomerati, ni sklanjati, ni blokirati dok god ne dobiju zeleno svetlo iz Zagreba".

Podsetila je da su sve ostale države članice EU saglasne da je ono što smo uradili u akcionim planovima i predstavili kao elemente za otvaranje poglavlja 23 aposlutno u saglasju sa planovima EU.

"Nismo načisto ni šta se traži u ovom trenutku, ali znamo da od ovoga više zaista ne može da se uradi", rekla je Miščevićeva.

Ona je, međutim, naglasila da još uvek nije kasno da pregovori budu otvoreni u junu, a da bi eventualno njihovo odlaganje bilo štetno ne samo za Srbiju, već i za EU.

"Mi očekujemo da će to biti, još ima dovoljno vremena. Nadamo se da ovo neće u toj meri omesti da ne dođe do otvaranja poglavlja", rekla je Miščevićeva.

Holandija, kao predsedavajuća EU, saopštila je ranije da je spremna da organizuje otvaranje poglavlja 20. ili 21. juna.

Prema izvorima RTS-a, na sastanku iza zatvorenih vrata, predstavnici Hrvatske ponovili su da imaju rezerve na izveštaj o ispunjenosti merila za otvaranje poglavlja, navodeći pitanje regionalne nadležnosti suda za ratne zločine, zastupljenost hrvatske manjine u parlamentu i saradnju sa Haškim sudom.

Izvori u Evropskoj komisiji naveli su da nijedan od tih zahteva nema direktne veze sa sadržajem poglavlja 23 i da bi svakako bilo pogrešno blokirati Srbiju na samom početku pregovora, koji tek treba da daju rezultate u oblasti vladavine zakona.

U EK navode i da jedanaest zemalja članica EU ima slične zakone o univerzalnoj nadležnosti sudova za ratne zločine, zbog čega nema osnova da se ukidanje traži od Srbije. Da bi se pripreme za otvaranje poglavlja 23 nastavile, potrebna je jednoglasna odluka svih zemalja.

Nakon toga EU treba da utvrdi svoju zajedničku pregovaračku poziciju, što može da potraje nekoliko nedelja, pa i meseci. Dalje odlaganje saglasnosti Zagreba moglo bi da znači da procedura neće biti završena do juna, odnosno – odlaganje otvaranja za neki kasniji datum.

Polemika o stavu Hrvatske vodila se i među državnim zvaničnicima dve zemlje.

Na pitanje novinara o pretnjama iz Hrvatske, a koje se odnose na uslovljavanje podrške na putu Srbije ka EU, premijer Srbije Aleksandar Vučić juče je rekao da šta god neko u okruženju radio, Srbija želi dobre odnose i dodao je da srpski brod sigurno plovi i tako će i nastaviti.

Na pitanje koliko ima osnova "hrvatsko sprečavanje našeg ulaska u EU", Vučić je rekao da je zakon o kojem Hrvati govore donesen 2003. godine i da je na osnovu njega Srbija uhapsila odgovorne za zločine na Ovčari i u Srebrenici.

"Ne razumem uvek sve, a ako neko misli da tako treba da vodi politiku, ja to neću. Dok sam premijer još ovih 16-17 dana, takvu politiku nećemo voditi", naveo je premijer.

Ministar spoljnih poslova Miro Kovač rekao je ranije danas da Hrvatska očekuje da se Brisel izjasni o tome kako misli da ugradi kriterijume koje Srbija mora da ispuni u pregovorima o članstvu u EU i ponovio stav da Beograd mora da ukine regionalnu nadležnost za ratne zločine i obezbedi prava hrvatskoj manjini u Srbiji.