Kako odložiti raspravu u Unesku

Kosovska tačka na Generalnoj konferenciji i dalje znači tri tačke za srpsku diplomatiju – čeka se datum, broji se ko bi mogao da glasa. Za sada, najviše osam zemalja neće hteti ili uspeti da izmiri dugove, što je uslov za glasanje.

U jednom slučaju, dobro je za Srbiju što Amerika ne glasa, pošto od prijema Palestine ne finansira više Unesko. Iz istog razloga ne glasa ni Izrael, što nam ne ide u prilog. Dok se bori za glasove, Srbija se nada da će brige odložiti na dve godine.

Ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković kaže da se čini da se u okviru Uneska sve više širi shvatanje da bi najbolje bilo odložiti ovu raspravu kad se ona već na ovako nesrećan način kao tačka našla na dnevnom redu.

"Naši napori su koncentrisani na to da, bez obzira na to da li su države priznale ili ne Kosovo, objasnimo kako bi za Unesko bilo najbolje da se ova tačka odloži", kaže Tanasković.

Dok se takva odluka ne donese, obe strane lobiraju za svaki glas, svesne da je za prijem nečlanice Ujedinjenih nacija potrebna dvotrećinska većina glasalih, što znači da se uzdržani ne računaju.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da kakav god da bude ishod naše diplomatske borbe, a ona će nastaviti da bude vrlo intenzivna, nama niko ne može oduzeti ono što je naše.

Prema njegovim rečima, Srbija, boreći se za svoj položaj, bori se kao jedinstvena zemlja u Unesku ne samo za sebe nego i za međunarodno pravo i međunarodnu pravdu.

Najviše brige ima za imovinu Srpske pravoslavne crkve, čija su četiri manastira na listi Uneskove baštine u opasnosti. Vrh crkve poziva da se, kako navode, digne glas u zaštiti Kosova i Metohije.

"Ako dođe do sile i ako se sila bude uzela, mi moramo učiniti sve da milom ili silom to vratimo, ali nadamo se da nećemo biti u prilici da to vratimo već da će svest i savest govoriti na način na koji treba da govori probuđena ljudska savest", rekao je patrijarh Irinej.

Crkva na Kosovu i Metohiji prednost daje dijalogu i to onom u Briselu kako bi se našao način da se zaštite srpske svetinje. Uneskova baština, Visoki Dečani, četiri puta su napadani, iako manastir čuva vojska. Strepe i kada čitaju tamošnje zakone.

"To su dokumenti koji u potpunosti marginalizuju ulogu SPC i srpskog kulturnog nasleđa i potiru sve preostale elemente Ahtisarijevih mehanizama zaštite, što pokazuje kakve su namere kosovskih institucija, to je kosovarizacija i albanizacija nasleđa", rekao je iguman Dečana Sava Janjić.

U spornim stavkama zakona o baštini, između ostalog, piše da arheološko nasleđe unutar Kosova pripada državi Kosovo. Priština se poziva na zakone, ali i na garancije koje su dali Unesku. Međutim, skeptični su i srpski poslanici u tamošnjem parlamentu.

"Mislim da volja možda postoji, ali je za tu volju kasno jer smo u prethodnom periodu bili svedoci šta nam se sve dešavalo na prostoru Kosova i Metohije", kaže Slavko Simić iz Srpske liste.

U prilog toj tezi je i izveštaj OEBS-a na Kosovu za prošlu godinu. Rušenja, vandalizam, krađe, nepovoljne opštinske odluke i dalje utiču na kulturnu baštinu, a posebno na lokalitete Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji", naveo je OEBS.