Nikolić: Vatikan neće priznati Kosovo

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je u Vatikanu sa papom Franjom. Rimokatolička crkva ostaje čvrsta po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, rekao je Nikolić nakon razgovora sa papom.

"Mislim da je čovek koji miri mnoge ljude i religije u svetu, ali ovde je nepomirljiv u stavu da Rimokatolička crkva ostaje potpuno čvrsta po principu nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije", rekao je Nikolić za Tanjug.

Nikolić je dodao da papa Franja brižno i pomno prati sve što se dešava na Kosovu i Metohiji i da zna koliki je progon hrišćana i rimokatolika bio na Kosovu i Metohiji.

Naveo je da papa Franja zna i koliko rimokatolici imaju mogućnosti u Srbiji da upražnjavaju svoju veru, običaje, tradiciju i kulturu, da zna kako izgleda današnja Srbija i da je potpuno spreman na saradnju sa njom.

Nikolić je papu Franju, kako kaže, upoznao sa istorijom srpske baštine i istorijom hrišćanstva na Kosovu i Metohiji, manastirima koje su podizali naši vladari, kao i sa katastrofom koja se dogodila 2004. godine.

"Poklonio sam mu knjigu koja sve to dokazuje, zapise, rekao da je to naše, da smo to mi i da ne postoji način da se toga odreknemo i da to priznamo", poručio je predsednik Srbije, dodajući da se papa Franja apsolutno saglasio sa svime.

Nikolić je poglavaru Rimokatoličke crkve poklonio fototipsko izdanje Dušanovog zakonika, koji je jedan od retkih ustava iz 14. veka u Evropi, kao i monografiju Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije, za koju je naveo da mnogo znači i koju će dobiti sve države članice Uneska.

Predsednik Srbije je dodao da je njegov domaćin, u trenutku kada mu je pričao da su neki srpski manastiri na Kosovu i Metohiji za vreme martovskog nasilja bili spaseni zahvaljujući italijanskim vojnicima, naveo imena tih manastira.

"Srbija kao most između Ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve"

Nikolić je rekao da bi Srbija, koja je most između Rusije i EU, i Kine i EU, mogla da bude most između Ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve.

"Mislim da sam naišao na čoveka koji mnogo zna i koji sve razume i koji je prihvatio bezmalo svaku tvrdnju i sugestiju koju sam imao. Ovo je bio sastanak ljudi koji su se odmah dobro razumeli", rekao je Nikolić.

Predsednik je naveo da je sa papom razgovarao o odnosu Srbije i Vatikana, uspostavljanju pravog dijaloga dve crkve, o krizi sa migrantima sa Bliskog istoka i severne Afrike, uzrocima, posledicama i rešenjima, kao i o klimatskim promenama.

Predsednik je rekao da postoji zajednički stav da je hrišćanstvo u svetu ugroženo, ali i da nema vremena za svađe među religijama i verama, kao i da bi dijalozima u kojima su različite veroispovesti saglasne građanima moglo da se pokaže da i sami dijalogom mogu da postignu mnogo.

"Mislim da je ova poseta, iako jednom odložena, dobro pripremljena i služi kao priprema da dođemo jednog dana i do toga da odnosi Srbije i Hrvatske garantuju da i poglavar Rimokatoličke crkve i patrijarh Irinej mogu da se sretnu i u Beogradu, Subotici, Prizrenu i svuda gde budu želeli", rekao je Nikolić.

Papa Franja poklonio je Nikoliću zlatnu medalju izrađenu povodom treće godine otkako je izabran za papu, kao i knjigu Kroz istoriju medalja ispričana istorija pontifikata, čiji je autor.

Pres-služba predsednika Srbije saopštila je da je Nikolić uručio Orden Republike Srbije na lenti kardinalu Pjetru Parolinu, državnom sekretaru Svete stolice, za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje Srbije i Svete stolice.

Predsednik Nikolić obišao je i Vatikansku biblioteku gde je razgovarao sa glavnim bibliotekarom i arhivarom Svete stolice, nadbiskupom Žan-Lujom Brugesom.

Sa Matarelom o privredi i migrantskoj krizi

U međuvremenu, Nikolić se u Rimu sastao sa predsednikom Italije Serđom Matarelom.

Nikolić i Matarela razgovarali su o investicijama italijanskih kompanija u srpsku privredu i o brojnim zajedničkim problemima u regionu, pre svega o migrantskoj krizi.

Predsednik Nikolić je povodom toga istakao da, iako je Srbija tranzitna zemlja za migrante, nastoji da se odgovorno ponaša u skladu sa osnovnim civilizacijskim principima i zajedničkim evropskim vrednostima i da pomogne ljudima koji su se našli u nevolji.

Pokušaj Albanaca na Kosovu i Metohiji da prikažu kulturnu i duhovnu baštinu kao kosovsku sigurno nije inicijativa da se ti spomenici zaštite, već da se predstave kao deo albanskog kulturnog nasleđa, istakao je Nikolić i dodao da će se Srbija boriti da hrišćanska baština na Kosovu i Metohiji ne nestane.

"Ono što se desilo 2004. godine kada su uništeni srpski manastiri nikada ne bi smelo da se ponovi ni na jednom verskom objektu", napomenuo je predsednik Srbije.

Serđo Matarela je rekao da je ponašanje Srbije tokom izbegličke krize primer celoj Evropi i dodao da se nada da će i druge države pratiti primer naše zemlje.

Matarela je dodao da tom problemu treba pristupiti zajednički, na ljudski, sveobuhvatan način.

Pohvalio je konstruktivni odnos koji Srbija gradi sa zemljama regiona, istakavši da je naša zemlja na pravom putu, a da je Italija spremna da pomogne u otvaranju prvih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.

Zaštita spomenika kulture i verskih spomenika je u interesu cele međunarodne zajednice, a Italija neće podržati promenu statusa srpske baštine na Kosovu, poručio je predsednik Matarela.