Vladika Irinej: Zajedno protiv članstva Kosova u Unesku

Vladika Irinej ističe, međutim, da ne može da kaže na koji način će to SPC učiniti jer, kako kaže, to ne zavisi od njega, koji je samo jedan od mnogih koji o tome odlučuju, navodi Irinej u opširnom saopštenju dostavljenom medijima, prenosi Tanjug.

Vladika je podržao Dačićev stav da bi prijem jednostrano proglašenog nezavisnog Kosova u Unesko bio štetan potez i smatra da bi bilo mnogo efikasnije da država, Akademija i Crkva nastupe zajedno, odnosno da zajedno preduzmu ono što bi mogle ponaosob.

Crkva, prema njegovim rečima, treba da nastupi u ime svog bića i identiteta, u ime slobode, vere i savesti, u ime istorijske istine i pravde, kao i u ime opšteprihvaćenih moralnih načela i pravnih normi, uključujući i njena vlasnička prava nad svim sakralnim dobrima i nad najvećim brojem kulturnih dobara.

Država, smatra vladika, treba da nastupi u ime vlastitog identiteta i integriteta, u ime srpskog naroda kao tvorca i vekovnog čuvara svetinja i branitelja trajnih belega svoje tradicije i kulture, kao i u ime normi međunarodnog prava i konkretnih, važećih odluka Ujedinjenih nacija.

A SANU, kaže, treba da nastupi u ime struke i nauke, što će reći u ime dokazanih činjenica i egzaktno utvrđenih datosti, u konačnoj tački u ime civilizacije kojoj, u zajednici evropskih i drugih naroda i mi pripadamo.

Vladika smatra da bi tome obavezno trebalo pridodati i druge nosioce nacionalno-kulturne samosvesti i javne odgovornosti, u prvom redu Maticu srpsku i posebno organizacije i istaknute pojedince srpskog rasejanja sa svih meridijana.

Njegov utisak je, ističe, da u tu borbu treba uključiti srpsku dijasporu jer su njene mogućnosti velike, kao i njihova ljubav prema otadžbini.

Govoreći o načinu na koji se treba uključiti u diplomatsku borbu protiv članstva KiM u Unesku, vladika Irinej je izneo lično mišljenje rekavši da bi Vlada Srbije u razgovorima i pregovorima sa tom svetskom organizacijom trebalo da uključi predstavnike SPC, SANU, Matice srpske i srpske dijaspore (možda i još ponekog).

SPC, kaže vladika, može i mora da, nezavisno od drugih činilaca, dostavi Unesku informacije i materijale kojima raspolaže, između ostalih i nedavno objavljeno izdanje dragocene knjige "Zadužbine Kosova" na engleskom jeziku, sa mnoštvom fotografija.

Ističe i da SPC može i treba da se obrati svim sestrinskim pravoslavnim crkvama u svetu i da zatraži i njihovu podršku kako kod Uneska tako i svuda gde se može očekivati razumevanje za kulturu i otklon od varvarstva.

Paralelno sa obraćanjem pravoslavnim crkvama, može i treba da se obrati i Rimokatoličkoj crkvi, uticajnoj u svetu i duhovno i politički i diplomatski, sa svešću da isti onaj Vatikan koji je u svoje vreme pohitao da pre Nemačke, pre SAD, pre svih, prizna Hrvatsku i Sloveniju kao nezavisne države iako se znalo da secesija znači rat, a takozvanu i samozvanu državu Kosovo, nimalo slučajno, ne priznaje, ni toliko godina posle priznanja od Nemačke, Velike Britanije, SAD i ostalih koji su je, milom ili silom, priznali.

Za očekivanje je, kaže, da to obraćanje izazove histeriju i dreku izvesnih, takođe samoproglašenih, "čelik-Srba" i "superpravoslavaca", naročito onih koji nikada nisu ni kročili na svetu i mučeničku zemlju Kosova i Metohije, a pogotovu je nisu branili, ni oružjem ni perom, a neki su je izdali ili prodali.

I kao poslednje, vladika navodi da SPC može i treba da se obrati i crkvama reformacije, kao i drugim hrišćanskim zajednicama, a ujedno i Svetskom savetu crkava i Konferenciji evropskih crkava, u koje je učlanjena, i drugim ekumenskim organizacijama i međunarodnim hrišćanskim forumima.

Ne bi bilo na odmet podršku i solidarnost tražiti od duhovnih vođa nehrišćanskih svetskih religija jer su svi i Jevreji i muslimani i budisti i mnogi drugi iskusili ugroženost i krađu versko-kulturnog blaga koje im pripada.