Sutra prekid toplog vazduha sa severa Afrike, kakva nas zima očekuje

Topao vazduh preplavio je Balkan, pa je već odložena letnja garderoba ponovo aktuelna. Koliko će leto na kraju oktobra potrajati i da li nam zato sledi oštra zima, pitanja su za načelnika prognoze Hidrometeorološkog zavoda Slobodana Sovilja. 

I dok su na zapadu Evrope snažna oblačnost, kiša i jak vetar, naš region okupan je suncem, a temperatura je letnja. Beograd bi danas sa 29 stepeni mogao biti najtopliji grad na kontinentu. Da li će biti oboren i datumski rekord?

Prognozirana maksimalna temperatura u Beogradu je 29 stepeni, međutim, ne bi bilo iznenađenje da u pojedinim delovima okoline ili u zapadnoj i centralnoj Srbiji bude sa maksimalnom temperaturom i od 30 stepeni. Čime bi lokalno bili oboreni rekordi maksimuma temperature. Za područje Beograda istorijski maksimum zabeležen je 1923. godine, kada je zabeležen 31 stepen. 

Ovakvo vreme uslovila je snažna mlazna struja koja iznad našeg regiona ima jugozapadni smer i sa severa Afrike donosi topao vazduh. Koliko dugo će se takva raspodela baričkog pritiska očuvati?

Dotok toplog vazduha sa severa Afrike biće prekinut već sutra u toku dana usled približavanja jedne oslabljene frontalne zone iz Srednje Evrope koja će doneti kratkotrajnu slabu kišu severu Srbije. Iako ova frontalna zona nije mnogo izražena, ona će usloviti pad temperature za pet do sedam stepeni. Tako da od srede pa do kraja meseca maksimalna temperatura u Srbiji biće od 20 do 24 stepena. 

Miholjsko leto je okasnilo, ali je svakako dobrodošlo, a posebno u svetlu energetske krize. Koja je uobičajena temperatura, odnosno koliko je danas toplije od proseka?

Može se reći da će maksimalne temperature biti više i za desetak stepeni u većini krajeva naše zemlje. Ove godine imamo dva dana sa maksimalnom temperaturom preko 25 stepeni, a 2019. zabeleženo je čak 15 letnjih dana, to je rekordna godina po broju letnjih dana tokom oktobra.

Da li je očekivano da posle ovako toplog perioda i dugog sušnog leta, zima bude oštra? Sa kolikom tačnošću je moguće, posmatrajući pozicije preovlađujućih sistema nad Atlantikom, napraviti prognozu za zimsku sezonu?

Tokom ove zime prodori vlažnog vazduha sa Atlantika trebalo bi da budu češći preko Pirinejskog poluostrva i zapadnog Sredozemlja ka severu Italije, oblasti Alpa i Zapadnog Balkana, dok bi sušni uslovi vladali u zapadnoj, centralnoj i severnoj Evropi. U Srbiji češće snežne padavine očekujemo u drugom delu zime kada ovi prodori budu dublji i izraženiji. 

Ledenih talase ne bi trebalo da bude mnogo, s obzirom da je prognozirana srednja zimska temperatura vazduha od jedan do pet stepeni što je za stepen više od višedecenijskog proseka. RHMZ prognozira da će biti od sedam do 20 ledenih dana na nivou cele sezone i od 40 do 65 mraznih dana. Ovo bi značilo da bi ova zima ipak bila malo hladnija od prethodne, s obzirom da je na našem području prošle godine zabeleženo od jedan do sedam ledenih dana

Zbog klimatskih promena vreme je sve češće van šablona, odstupa od kalendara, a to je svako izazov za pravljenje dugoročnih prognoza.