Nove plantaže oraha u Šumadiji

Radosav je odlučio da proba nešto novo. Umesto pšenice, pre dve godine na dva hektara podigao je zasade oraha. Proletos je još hektar zemljišta, pretvorio u orašar sa 150 stabala domaće sorte - rasna. Kad dostignu pun rod, očekuje, da će njegova investicija, biti isplativ posao.

"Posle jedno deset godina, biće veća isplativost nego sve drugo što je. Siguran sam u to. Isto taj orah da se proda u industrijsko drvo, znači, nigde mi nemamo gubitak zašto ulažemo. Posle, sve će to da se vrati", smatra Radosav Nikolić, iz sela Trska kod Rače.

U podizanju zasada, slušao je struku. Od izbora sadnica, do pripreme i održavanja zasada, ulaganja po hektaru su kaže, oko 3.000 evra. Da je orah investicija, a da se na ozbiljniji prihod dugo čeka, slažu se i Živojinovići iz Sipića. Njihovi zasadi, stari su 6 godina. Mrazevi i suša, umanjili su rod, a nisu zadovoljni ni cenom.

"Ja sam ove godine nešto malo prodao i to baš po 650 dinara, ali teško. Trebalo bi da vude veća cena, nekih 700-800 dinara, moja neka procena", smatra Ivan Živojinović iz Sipića kod Rače.

Mali proizvođači, koji nemaju hladnjače ni mogućnost da sačekaju bolju cenu, robu prodaju pijačarima.

Da bi bilo ekonomske računce, treba razmišljati i o plasmanu proizvoda. A, prva stavka za uspešnu prozvodnju je izbor sadnica, kojih ima dosta na tržištu.

"Pieral Lara i oprašivač Franket. Domaće sorte, tipa rasna, ibar, bujan novosadski, bugarske sorte tipa šejnovo, jedna nemačka selekcija Gazenhajm 139 i da se dosta dobro pokazala u našim uslovima", navodi Danko Petrović iz PSSS Kragujevac.

Sorte treba da budu prilagođene zemljištu i klimatskim uslovima. To je prvi preduslov, da uz punu primenu agrotehnike i nove savremene zasade,ostvarimo i veće prinose.