Kako zadržati mlade u najmlađem gradu u Evropi?

Heroji te ne vuku za ruku da se menjaš, heroji te na promenu inspirišu. Jedna od opaski iz novopazarskog Kluba heroja, istog onog čiji je logo "Mesto za ideje". A ideja u najmlađem gradu u Evropi ne manjka. Naprotiv. Belma Husović studira u Kragujevcu. Buduća doktorka. Sa željom da radi u svom rodnom gradu.

"Postoji dosta intelektualaca koji mogu da doprinesu ovom gradu. Međutim, jedan od glavnih problema sa kojima se susrećemo jeste neprestani odliv mladih u inostranstvo. Najčešće u zemlje Zapadne Evrope. I ukoliko pitamo mlade zašto napuštaju grad iako im, u duši, nije prijatan osećaj, pa jeste upravo pitanje egzistencije", kaže studentkinja Belma Husović.

Ermin Hamidović potvrđuje Belminu priču. Formirao je porodicu sa 23 godine. Diplomirani agronom. Posla u struci nema, pa je započeo privatni posao. I pored toga, poslednjih 8 godina, budžet dopunjuje radom u inostransvtu.

"Video sam da nakon završenih studija da nije to dovoljno. Ne treba čekati, trebamo svi da se pokrenemo da nađemo sebe u nekom polju. Otišao bih ali, u drugom slučaju, ako bi mi se ukazala ovde prilika, u struci, da budemo čisti, u smislu politički, da nemamo taj presing da moramo da tapšemo nekom, uvek bih ostao ovde. Zašto bih išao!? Znači, nema svrhe idenja iz mog grada", kaže Ermin Hamidović, agronom.

Eda Halilović je apsolvent biologije. Poput Ermina ima privatni posao van struke.

"Ako bi mi se pružila neka idealna prilika u inostranstvu, mislim da je ne bih propustila. Jer, ovo je mali grad i uvek svi mladi imaju neku veliku želju da dostignu neke veće visine. I mislim da to ne treba uskratiti mladima, da ne treba na to gledati kao na stvar, da oni u stvari beže iz svog grada. Ne beže, nego samo žele da dostignu neke bolje strane života" smatra Eda Halilović, apsolvent biologije.

Ena, Edina sestra odlučila se za oblast programiranja. Još uvek je srednjoškolka. Smatra da Novi Pazar ima ogromnog potencijala u tom sektoru, ali i realan problem: "Prostor za učenje. U gradskoj biblioteci to nije moguće. Jer ne možemo malo glasnije da razgovaramo, ne možemo da komentarišemo zadatke. Mi smo otrkili tu mogućnost da idemo na Državni Univerzitet, koji je odmah pored Gimnazije. Tu smo išli u njihov Kutak, radili smo neke zadatke i vežbali, ali, takođe, još jedan problem, vrlo često tamo nema mesta za nas zato što i studenti moraju da iskoriste taj prostor za sebe."

Da ne zaboravimo i zabavu. Toga u Novom Pazaru ne manjka. Grad oživi poput mravinjaka oko podneva i večerima tokom kojih se tradicionalno izlazi. Sredom i petkom.