Od čega strahuju poljoprivrednici u ivanjičkom kraju

Tek što su vremenske prilike omogućile da se intezivira setva i priprema voćnjaka vratile su se zimske temperature tokom noći i u jutarnjim satima. To je svakako zabrinulo poljoprivrednike, koje je pogodilo i povećanje troškova proizvodnje, a u narednim mesecima strepe i od gradonosnih oblaka i drugih elementarnih nepogoda.

Predrag Vasilijević iz Gornje Dobrinje iskoristio je lepe prolećne dane za setvu krompira. Zbog mraza možda će, kao i drugi ratari u brdsko planinskom području, morati da ponovi setvu na pojedinim parcelama, ali kaže da to nije jedina briga poljoprivrednika požeškog kraja.

"Po hektaru krompira sigurno će nas koštati proizvodnja od četiri do četiri i po hiljade evra. Da li ćemo moći te pare da iščupamo na jesen '- videćemo. Nadamo se da ne bude grada, ili nekih poplava letos, mi moramo raditi. A sad šta bude, ali bogami biće. Devedesetdevete godine smo sijali pod bombama, nismo se ovoliko plašili, nijedan seljak, nije to samo bitno ovde kod nas u Zapadnoj Srbiji, nego je u Vojvodini celoj. Ulazimo sa najskupljom do sad proizvodnjom.Šta će da bude- svi se plašimo, ali ako Bog da da ne bude rata ili da ne bude ništa da iščupamo svoje pare," nada se Predrag Vasilijević, poljoprivrednik.

Protiv niskih temperatura, pojedini voćari u ivanjičkom kraju bore se loženjem piljevine tokom noći kako mraz ne bi skinuo cvetove. Voćari u kosjerićkom kraju najviše strepe zbog malina.

To potvrđuje i Andrija Tupajić iz Crnokose, koji kaže: "Jutros je bilo minus četiri, danas evo ima dvanaest, trinaest do petnaest stepeni. Tako ima svaki dan i mrazeva, hladnog vremena. Ja se iskreno bojim snega u maju mesecu. Toga se najviše plašim. Vrlo moguće da će da se desi."

Protiv snega se ne može, ali stručnjaci tvrde da postoji način za odbranu voćnjaka i u uslovima temperaturnih oscilacija.

Milovan Ilić,inženjer za zaštitu bilja, savetuje: " Orošavanje ili veštačka kiša, gde u toku noći, kada padne temperatura na dva stepena, ide se prskalicama, da bi se na biljci stvorio led. On joj dođe bukvalno kao temperaturni izolator. Što se tiče zaštite za sada su samo bili, naglašavam za malinu, bakrovi, a za ovo ostalo voće da prskamo u cvetu od bolesti monilija u precvetavanju od šljivine ose, konkretno za ovaj kraj za šljivu".

Rasvetale šljive nagoveštavaju rodnu godinu, ukoliko ih ne ošteti mraz. Za neko voće je već kasno. Iako se crvene stabla šeptelije, cvet je jedino što će ove godine krasiti tu vrstu breskve u višim delovima kosjerićkog kraja.