Zašto je lakše svirati kolo u prirodi zna Petar iz Novog Sela kod Lebana

Zvuk harmonike iz doma Veličkovića u Novom Selu kod Lebana poziv je rođacima i komšijama da se okupe. Većeg zadovoljstva za njih nema nego da slušaju Petra.

"Veselo srce, kad čuješ harmoniku kao da ti je sve, razumeš ti, najbolje što može da bude", kaže Dobrivoje Pešić, iz Novog Sela.

Pre šest meseci Petar je diplomirao na master studijima univerziteta u Sankt Peterburgu. Osnovne studije završio je u Luganjsku. Vratio se u rodno selo i odlučio da se posveti negovanju i očuvanju tradicionalne muzike.

"Ovde su prednosti što je miran život, imam inspiraciju za svoju muziku, lakše je svirati naše kolo ili neku pesmu kad se gleda u prirodu nego kad se gleda u neku zgradu", smatra Petar Veličković, diplomirani harmonikaš iz Novog Sela.

Muzika mu je u genima. Deda i otac su svirali frulu, pa ne čudi kad zajedno zasviraju.

"Moj deda je svirao gajde, moj otac frulu. Onda se potrefilo da Petar upiše harmoniku u muzičkoj školi u Leskovcu", navodi Zoran Veličković, Petrov otac, a majka Slavica Veličković dodaje: „Teško je bilo, ali imali smo neki cilj i mora da se izdrži. Pa hvala Bogu, vratio se tamo gde mu je i mesto."

Do leta Petar očekuje da mu stigne i jedinstvena klavirska harmonika ruskog profesora Karcova koju na Balkanu niko ne svira.

"Ja sam za samo mesec mesec i po dana uspeo da dosta dobro odsviram neke balkanske stvari na toj harmonici", kaže Petar Veličković.

Petar ima 30 godina. Njegove dve sesetre otišle su iz Novog Sela i osnovale porodice u Beogradu. On ne planira da ide. Kada bi se izgradio put, mladi ljudi iz Vrbovca i drugih mahala u ovom selu ne bi odlazili, a mnogi bi se kao Petar i vratili.