Jankove bare na Kopaoniku, zašto se tako zovu i kako do njih stići

Turistički centar u srcu Nacionalnog parka Kopaonik zimi je omiljena destinacija za skijaše, leti za one koji uživaju u aktivnom odmoru i pešačenju. Do najatraktivnijih rezervata prirode, malo poznatih predela, vode utabane staze kroz živopisne predele. Jedan od njih su Jankove bare.

Za one kojima kondicija nije jača strana skraćena tura, od centra turističkog naselja asfaltom kolima ili na biciklu, 9 kilometara ka Jošaničkoj Banji. Do jednog od 11 rezervata prirode, Jankovih bara, dalje pešice.

Kraj Samokovke reke u koju se ulivaju mnogobrojni planinski potoci, nadomak glavnog puta, omiljeno izletište Kadijevac. Mesto za uživanje i druženje na kome se ponekad i ritualom teraju kišni oblaci. Nekada uspešno, nekad ne, jer Kopaonik zna da bude i ćudljiv i nepredvidljiv.

Letnja kiša uglavnom nije prepreka za avanturu i uživanje u prirodi. Do odredišta Jankovih bara 3 kilometra ili 40-tak minuta lagane šetnje, kroz nepregledno šumsko prostranstvo. I tu je najveća tresava, nastala isparenjem bara i potoka.

Dragan Sekulić, čuvar prirode NP Kopaonik, podseća da je površina rezervata Jankove bare negde oko 103 hektara. Dominantna vrsta je smrča, potok Jankove bare uliva se u Samokovsku reku.

Rezervat prirode, kaže legenda, ime je dobio po Janku Sibnjaninu, hrišćanskom vitezu koji je sa mađarskom vojskom prošao ovuda terajući Turke 1448. godine.

Ovaj , kao i drugi malo poznati delovi Kopaonika posetioce ne ostavljaju ravnodušnim. Na fotografijama za uspomenu ostaje zabeležeo samo ono što se može videti, ali ne i osetiti.... harmonija jedinstvenih zvukova, mirisa i vazduh koji omamljuje.