Podsetite se ko su bili Zeka Buljubaša i njegovi golaći, Petronije Šišo i mladi uskoci

Najmlađe selo u Mačvi- Ravnje, poznato je kao selo spomen-galerija u znak sećanja na čuveni boj daleke 1813. U susret obeležavanju dva veka postojanja naselja, selo je dobilo nove murale i crkvu.

U istorijskom Ravnju sve je u znaku Zeke Buljubaše, za koga je Ali Paša govorio da takvog junaka i mrtvog treba poštovati. Ko zna kakva bi istoriji bila, da se on sa višestuko manjim odredom nije suprotstavio Turcima, napravio odstupnicu i u poslednjem trenutku spasio Miloša Obrenovića, pitaju su je danas ponosni Mačvani.

"Žrtvovao se Zeka Buljubaša sa njegovim golaćima, 300 ljudi, Petronije Šišo, jedan uskok za koga se i ne zna sa svojih 50 mladića, mladih uskoka. Oni su ostavili svoje kosti ovde, " podseća Novica Stanković.

Na poslednju bitku u Prvom srpskom ustanku u Ravnju već na ulazu u selo podsećaju rov i najstariji hrast od tri stotine godina, brojni spomenici herojima, muzejska zbirka, od nedavno i veliki mural na zidu dužine 50 metara.

Zvonka Petrovića, jednog od autora murala, oduvek je privlačila naša nacionalna istorija. Nije mu bio problem da ukomponuje sve likove, naročito učesnika na srpskoj strani, poput Zeke Buljubaše i Stojana Čupića koji su, po njemu, učesnici srpskog Termopila.

Jedino selo koje nije imalo crkvu u Mačvi, posle pola veka od nastanka ideje, konačno je dobilo svoj hram. Ljubav prema svom Ravnju ovekovečio je Toma Pavlović, darujući parcelu za gradnju.

U dvorištu nove crkve, osim murala Boj na Ravnju, oslikani su i likovi jedanaest vladara Nemanjića, koje su slikari uspeli da završe i pored brojnih kišnih dana.

Izgradnju crkve pomogli su meštani i viđeniji ljudi tog kraja.