Eksplozije u Ukrajini, Bajden najavio ”odlučan odgovor”

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба потврдио је да је почео руски напад на Украјину. 

”Мирни украјински градови су мете напада. Овај рат је агресија. Украјина ће се бранити и победити. Свет мора зауставити Путина”, написао је украјински министар на Твитеру. 

Украјински медији јављају да се експлозије чују у Кијеву, Одеси, Крематорску, као и на кијевском аеродрому, на којем је у току евакуација. 

Украјински медији јављају и да је у земљи уведено ратно стање. 

Руски председник Владимир Путин саопштио је да је наредио оружаним снагама да изведу "специјалну операцију у Донбасу" усмерене на одбрану народа у Доњецку и Луганску, јављају руски медији.

„Околности захтевају од нас да предузмемо одлучна и хитна дејства. Народне републике Донбаса обратиле су се Русији са захтевом за помоћ. С тим у вези, у складу са чланом 51, део 7 Повеље УН, уз одобрење Савета Федерације и у складу са споразумима о пријатељству и узајамној помоћи са ДНР и ЛНР које је ратификовала Савезна скупштина, донео сам одлуку о спровођењу специјалне војне операције", додао је Путин, преноси Спутник.

Русија не може да постоји уз сталну претњу која долази са територије Украјине. Није нам остављена ниједна могућност да заштитимо свој народ, осим ове коју данас користимо... Судбина Русије је у поузданим рукама њеног народа, што значи да ће циљеви бити постигнути, а безбедност земље загарантована. Верујем у вашу подршку, рекао је руски председник.

Путин је, такође, упозорио ”све који размишљају да се умешају да ће се суочити са последицама”. 

"Руски напад на Украјину једнак је нападу на УН и сваку државу чланицу. Русија узима ствари у своје руке, што подрива институције", рекла је америчка амбасадорка.

Став САД подржале су Француска и Велика Британија. 

Савет безбедности УН почео је хитну седницу посвећену развоју ситуације у Украјини. Седници присуствује и генерални секретар УН Антонио Гутерес. 

”Дан је био испуњен гласинама и индикацијама да је офанзива на Украјину неизбежна”, рекао је Гутерес, наводећи да ”никада у то није био убеђен”.

”Изгледа да нисам био у праву. Председниче Путин дајте шансу миру”, рекао је Гутерес. 

Његова заменица, Роузмари ди Карло рекла је да не може да потврди медијске избвештаје о затварању ваздушног простора изнад Украјине и гранатирању.

”Морамо учинити све што је у нашој моћи да мир превлада”, рекла је Ди Карло.

Зеленски је, обрачајући се пре свега Русима преко мреже Телеграм, рекао је да је "покушао да разгпвара" председником Руске федерације, али да је "резултат била тишина".

"Уколико нас нападнете видећете наша лица, а не наша леђа", упозорио је украјински председник.

Денис Пушилин и Леонид Пасечник, председници самопроглашених република Доњецка и Луганска, које је признала Руска Федерација, затражили су од председника Русије Владимира Путина да им пружи помоћ против, како су рекли, агресије украјинских оружаних снага, а у циљу спречавања цивилних жртава и хуманитарне катастрофе у Донбасу, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Стигли су писани захтеви за руског председника Владимира Путина од Леонида Пасечника, шефа Луганске Народне Републике и Дениса Пушилина, шефа Доњецке Народне Републике. Они у своје и у име својих народа изражавају захвалност руском председнику на признању њихових држава", рекао је Песков, преноси Тас.

Према његовим речима, из "две републике траже од руског председника да помогне у одбијању агресије украјинских оружаних снага и формација", у складу са члановима 3. и 4. Уговора о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи измеду Русије и Доњецка и Луганска.

Украјинска Врховна Рада одобрила је указ председника Володимира Зеленског о увођењу ванредног стања од 24. фебруара у читавој земљи, осим у регионима Доњецка и Луганска где је тај специјални режим на снази још од 2014.

Указ је усвојен подршком 335 посланика парламента, јавио је Тас.

"Ванредно стање ће бити уведено 24. фебруара на период од 30 дана", наводи се у документу.

Швајцарска влада саопштила је да се уздржала од тренутног увођења санкција Русији које је усвојила ЕУ и да ће о њима одлучити пошто их размотри.

Влада је навела и да не треба сматрати да Швајцарска жели да заобиђе санкције које је Русији увела ЕУ, преноси Ројтерс.

"Стога ће испитати санкције и онда донети одлуку", наводи се у саопштењу и додаје да влада у сталном контакту са неколико земаља ради размене података о ситуацији.

У саопштењу се додаје и да Швајцарска може да усвоји мере за спроводење санкција које су усвојиле Уједињене нације, ОЕБС или главни трговински партнери Швајцарске како би се обезбедила усклађеност са међународним правом, посебно у делу који се односи на поштовање људских права.

Влада Швајцарске је осудила руско признавање независности ДНР и ЛНР оцењујући да су тим чином "прекршени и међународно право и суверенитет Украјине".

Швајцарска, као неутрална држава, 2014. године није усвојила санкције које је Европска унија увела Русији због анексије Крима, већ је применила сопствене прописе осмишљене да се онемогући да се њен финансијски систем користи за заобилажење мера које спроводи ЕУ.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес нагласио је потребу успостављања примирја у Украјини.

"Време је да се успостави примирје и врати пасивном дијалогу и преговорима како би се спасао народ Украјине од пошасти рата", казао је Гутерес у обраћању Генералној скупштини УН.

"Време је за уздржаност, разум и деескалацију. Нема места за акције и изјаве које би ову опасну ситуацију гурнуле у понор", додао је Гутерес.

Он је позвао све стране да потраже мирно решење.

"У потпуности подржавам све напоре ка решавању кризе без даљег крвопролића. Моје услуге су на располагању у том смислу", навео је генерални секретар УН.

Амерички председник Џозеф Бајден објавио је да су санкцијама против Русије обухваћен и оператер гасовода Северни ток и званичници те фирме. 

"Наложио сам мојој администрацији да уведе санкције (компанији) Северни ток 2 АГ и званичницима те фирме. Те мере су део нашег иницијалног пакета санкцијама због руских акција у Украјини", рекао је Бајден.

Акције председника Путина захтевају чврст одговор, навео је председник САД, и додао да зато уводи санкције потпуног блокирања Корпоративне банке за развој и спољноекономске послове Внешекономбанк (ВЕБ) и руској војној банци.

"Одсецамо Русију од западног финансирања, уводимо санкције елитама и још много тога", написао је Бајден на твитер налогу.

Савет ЕУ усвојио је пакет мера као одговор на одлуке Руске Федерације да призна независност самопроглашених република Доњецка и Луганска у Украјини и пошаље своје трупе у те области.

"Такве одлуке су незаконите и неприхватљиве. Оне крше међународно право, територијални интегритет и суверенитет Украјине, међународне обавезе Русије и даље појачавају кризу", поручио је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ.

У саопштењу Савета ЕУ наводи се да договорени пакет санкција укључује рестриктивне мере против 351 посланика руске Државне думе који су 15. фебруара позвали председника Путина да призна независност Доњецке народне републике (ДНР) и Луганске народне републике (ЛНР).

Додаје се да ће рестриктивне мере бити наметнуте и за додатних 27 особа и ентитета "високог профила", који су имали улогу у подривању или угрожавању територијалног интегритета, суверенитета и независности Украјине.

То, како се наводи, укључује доносиоце одлука као што су чланови Владе, банке и олигархе који су финансијски или материјално подржавали руске операције на територијама Доњецка и Луганска или имају користи од њих, официре који су имали улогу у акцијама инвазије и дестабилизације и појединце одговорне за вођење рата дезинформацијама против Украјине.

"Рестриктивне мере укључују замрзавање имовине и забрану стављања средстава на располагање наведеним појединцима и правним лицима, као и забрану путовања у ЕУ или транзит преко територије ЕУ", наводе у Савету ЕУ.

Додаје се да пакет санкција обухвата и ограничења економских односа ЕУ са ДНР и ЛНР, како би се осигурало да одговорни "јасно осете економске последице својих незаконитих и агресивних акција".

"Данашњом одлуком ће се посебно увести забрана увоза робе из области под контролом владе Доњецке и Луганске области, ограничења трговине и инвестиција у вези са одређеним привредним секторима, забрана пружања туристичких услуга и забрана извоза одређене робе и технологије", наводе у Савету.

Савет ЕУ је одлучио да уведе секторску забрану финансирања Руске Федерације, њене владе и Централне банке кроз ограничавање могућности руске државе и Владе да приступе капиталу и финансијским тржиштима и услугама ЕУ.

У саопштењу Савета ЕУ поводом усвајања пакета санкција наводи се апел Русији да поништи признања ДНР и ЛНР, да се придржава међународног права и да се врати разговорима у оквиру Нормандијског формата.

ЕУ такође позива друге државе да не следе незакониту одлуку Русије.

Санкције ЕУ, уведене због кршења територијалног интегритета Украјине, са данас усвојеним пакетом, обухватају 555 појединаца и 52 правна лица.

Украјинска влада је издала саопштење да су сајтови неколико украјинских институција, укључујући владу, обавештајне службе и министарство спољних послова, на мети хакерских напада.

Напади, како тврде украјинске власти, почели су током послеподнева, а осим институција, на мети је и неколико банака.

Деструктивни малвер који кружи у Украјини погодио је стотине рачунара, саопштемо је из Кијева.

Украјинске власти су за претходне сајбер нападе оптуживале Москву, али је Русија одбацивала те оптужбе.

Амерички републиканци листом су осудили руске акције у Украјини, осуђујући истовремено председника Џозефа Бајдена да је повлачењем из Авганистана отворио врата оваквом развоју догађаја.

Лидер републиканаца у Сенату, Мич Меконел, рекао је да се руски председник Владимир Путин "не би осмелио да пошаље 150.000 војника на украјинску границу да се САД претходно нису повукле из Авганистана".

Републиканци, такође, тврде да је Бајденова спољна политика "премекана да би обесхрабрила" овакве потезе Москве.

Администрација председника Џозефа Бајдена могла би "сваког тренутка" увести додатне санкције Русији, чак и уколико "Кремљ не буде предузимао нове акције у Украјини", рекао је Си-Ен-Ену заменика саветника за националну безбедност Далип Синг.

Синг је објаснио да су постојеће казнене мере, које је у уторак обзнанила Бела кућа, "већ погодиле најзначајније руске финансијске институције и олигархе".

"Русија већ осећа последице... А тек смо почели", рекао је Синг.

Ванредно стање ступа на снагу од поноћи, саопштиле су украјинске власти. Ванредно стање се уводи на 30 дана.

У том периоду биће забрањена масовна окупљања и штрајкови, биће дозвољено легитимисање, уведена забрана дистрибуције информација који могу да дестабилизују ситуацију, регулација рада медија и слично, наводи Ројтерс.

Неколико украјинских државних сајтова, укључујући сајт владе и министарства спољних послова, недоступно је, јавља Ројтерс.

Украјинске власти саопштиле су ове седмице да су виделе онлајн упозорења да хакери припремају велике нападе на владине агенције, банке и одбрамбени сектор, пренела је британска агенција.

У јеку кризе у вези с Украјином, Кијев оптужује Москву за сајбер нападе, док Русија одбацује те оптужбе.

Украјина жели да добије безбедносне гаранције од Русије, као корак ка окончању застоја који влада у односима између две земље, рекао је председник Украјине Володимир Зеленски.

"Верујем да би Русија требало да буде међу земљама које ће омогућити јасне безбедносне гаранције. Много пута сам сугерисао да треба да се седне са председником Русије за преговарачки сто и разговара", рекао је Зеленски.

Украјина заслужује статус кандидата за чланство у ЕУ, а Пољска и Литванија ће је подржати у том циљу, наводе председници те две земље у декларацији коју су саставили са председником Украјине Володимиром Зеленским.

"Истичемо да, с обзиром на значајан прогрес у имплементацији Споразума о придруживању и унутрашњим реформама, као и због тренутних безбедносних изазова, Украјина заслужује статус кандидата и Литванија и Пољска ће је у томе подржати", наводи се у декларацији.

Министарство спољних послова Русије саопштило је да ће одговор Москве на санкције САД бити оштар.

"Не треба да постоји ни трачак сумње да ће санкције добити снажан одговор, не нужно симетричан, али оправдан и осетљив по америчку страну", саопштило је министарство.

Премијер Украјине Денис Шмигал рекао је да Украјина има довољно енергетских извора да намири потребе свог становништва и индустрије, преноси Ројтерс.

На састанку владе, рекао је да тренутно у складиштима имају око 10 милијарди кубних метара гаса.

Лидер ДНР Денис Пушилин рекао је да у Донбасу нема руских војника, али да није немогуће да их буде у будућности, ако стање на терену то буде захтевало.

Пушилин је рекао и да преферира дијалог са властима у Кијеву и да на миран начин реше питање граница.

Високи функционер руске владајуће партије Андреј Турчак рекао је да никаква сила не може да промени то што је Русија признала независност Доњецка и Луганска.

Приликом посете Доњецку, рекао је Пушилину да Русија неће напустити свој народ. Руски војници ће у Донбас доћи само ако их власти ДНР и ЛНР позову, рекао је Турчак.

Навео је и да је 93.000 људи досад евакуисано у Русију.

Један европски дипломата рекао је да су државе чланице ЕУ одобриле први пакет санкција.

Потребно је да ту одлуку потврде још и министри спољних послова.

Очекује се да ће санкције ступити на снагу касније данас.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да не може да прекине везе које има ни са Русијом, ни са Украјином. Критиковао је дипломатске напоре Запада, наводећи да нису довели до жељених резултата, преноси Ројтерс.

Поновио је да је спреман да посредује између Русије и Украјине, као и да ће предузети кораке како би обезбедио да не поквари билатералне везе ни са једном страном.

Позвао је Москву и Кијев да наставе са преговорима и навео да НАТО мора да дефинише свој став на самиту.

Ердоган је рекао и да добро протичу преговори са САД о модернизацији Ф-16, али и поручио да се показало да је куповина система С-400 очигледно била добар потез.

Федерална служба безбедности Русије саопштила је да је спречила терористички напад на Криму, који су организовале присталице украјинског "Десног сектора".

Ухапшено је шест држављана Русије, који су се спремали да детонирају импровизовану експлозивну направу у једној православној цркви, како би заплашили становништво, наводи ФСБ.

У гаражи једног од ухапшених, ФСБ је запленио компоненте за прављење експлозивне направе, упутство, као и симболе Десног сектора. Пронађена је и преписка у којој се расправљало о нападу, преноси РИА Новости.

Лавров је то рекао на почетку састанка са специјалним изаслаником УН за Сирију Геиром Педерсоном, преноси Тас.

"На наше велико жаљење, испоставило се да је генерални секретар УН, којег Ви представљате, подложан притиску Запада и недавно је дао неколико изјава које нису у складу са његовим статусом и његовим овлашћењима према Повељи УН", рекао је Лавров.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес навео је на Твитеру да је дубоко забринут због последњих дешавања у вези са Украјином.

"У овом критичном тренутку позивам на хитни прекид ватре и успостављање владавине права. Потребни су нам суздржаност и разум. Сместа нам је потребна деескалација", навео је Гутерес.

Истакао је и да је забринут због начина на који се користи термин мировна мисија, односно мировњаци.

"Када трупе једне земље уђу на територију друге земље без њеног пристанка, оне нису непристрасне мировне снаге. Оне уопште нису мировњаци", написао је Гутерес на Твитеру.

Британија још не може да потврди да ли су руске трупе ушле у две самопроглашене републике на истоку Украјине, изјавила је данас министарка спољних послова Лиз Трас.

"Још немамо проверене доказе да се то догодило", рекла је Трас радију ЛБЦ у одговору на питање да ли је дошло до распоређивања које је наредио руски председник Владимир Путин, преноси Ројтерс.

Она је рекла и да је тренутна ситуација нејасна и да интернетом кружи разне врсте лажног материјала, као и да је потребно да обавештајне службе у потпуности потврде извештаје о дешавањима на терену.

Путин је јуче навео да "није рекао да ће одмах послати војнике у Донбас".

Гранатирање за које су одговорне проруске снаге спречава поправке и наставак рада термоелектране у Луганску, саопштиле су локалне украјинске власти.

Енергетска компанија ДТЕК саопштила је јуче да је електрана која се налази у близини Луганска, који контролишу проруске снаге, стално гранатирана и да је пожар оштетио трансформатор.

Наводи се да је ово постројење највећи произвођач електричне енергије у региону Луганска.

Владимир Путин је упутио грађанима Русије честитку поводом Дана бранилаца отаџбине у којој је навео да је Москва спремна за отворен и поштен дијалог у међународним односима и дипломатско решење најкомпликованијих питања, али да се о интересима и безбедности Русије не може преговарати.

Из тог разлога, Русија ће, каже, наставити да унапређује своју војску и морнарицу.

"Изненадне инспекције и редовне вежбе су показале да је обука, као и кохерентност јединица и формација руске војске, значајно унапређена", рекао је Путин.

Навео је и да су операције у Сирији доказале да су руске снаге способне да обављају најкомплексније задатке, а поручио је и да Русија има оружје без премца у свету.

"Обезбеђивање одбрамбеног капацитета наше земље остаје приоритет државе, а оружане снаге служе као гаранција националне безбедности, мирног живота наших грађана, стабилног, постепеног развоја Русије", истакао је Путин, преноси Тас.

Указао је на комплексну међународну ситуацију и безбедносне изазове за Русију, "попут дестабилизације система контроле наоружања или војних активности НАТО-а" и нагласио да је "позив Русије да се створи систем једнаке и недељиве безбедности, који би штитио све земље, остао без одговора".

Аустралија и Јапан су се данас придружили САД, Европској унији, Канади и Британији у увођењу санкција Русији.

Аустралија ће одмах почети да уводи санкције руским појединцима за које верује да су одговорни за поступке те земље против Украјине, саопштио је премијер Скот Морисон на конференцији за новинаре.

И јапански премијер Фумио Кишида изјавио је данас да Токио уводи санкције Москви због њених акција у Украјини, које представљају, како је навео, "неприхватљиво кршење украјинског суверенитета и међународног права".

Јапанске санкције укључују забрану издавања руских обвезница у Јапану и замрзавање имовине одређених руских појединаца, као и ограничавање путовања у Јапан, рекао је Кишида.

Рекао је и да Јапан има довољне резерве нафте и течног природног гаса (ЛНГ), тако да краткорочно гледано, неће бити значајног утицаја на снабдевање енергијом.

Русија је у 2021. обезбедила више од 12 одсто јапанског угља и скоро десетину течног природног гаса, наводи Ројтерс.

Санкције Русији које је објавила америчка администрација, тешко ће погодити светска финансијска и енергетска тржишта, а последице ће осетити и просечни амерички грађани, поручио је руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов.

"Не могу да се сетим дана када је наша земља живела без икаквих западних ограничења. Научили смо да радимо у таквим условима, и не само да опстанемо, већ и да развијамо државу", саопштио је Антонов на Фејсбуку, преноси Тас.

Антонов је још рекао и да америчке санкције Русији неће решити ништа.

Санкције које су САД увеле односе се на две банке, 27 особа и ентитета.

Ноћас се у граду Доњецку чула снажна експлозија која се, према првим информацијама, догодила на територији телевизијског центра. Жртава није било.

Представници проруских снага саопштили су и да су украјинске оружане снаге отвориле ватру на шест насеља у Доњецку, јављају РИА Новости.

Током протеклог дана у Доњецку су страдала три цивила, а четири борца су повређена, саопштено је у ДНР.

До напада је дошло и у Луганску, експлозија је одјекнула са локације депоа тролејбуса, саопштиле су власти самопроглашене Луганске народне републике, преноси Тас.

Из ЛНР су саопштили и да су у гранатирању за које су одговорне украјинске снаге безбедности погинула два цивила. Украјинска војска је, према њиховим наводима, користила противтенковске системе 1 АТГМ, а да цивили погинули услед директног поготка у аутомобил, преносе РИА Новости.

С друге стране, украјинска војска се саопштила да је један војник убијен, а шесторо рањено у гранатирању од стране проруских снага, за последња 24 часа.

Навели су и да је забележено 96 случајева гранатирања од стране супарничке стране, као и да су користили тешку артиљерију, минобацаче и ракетне системе "град", преноси Ројтерс.