Turska i Jermenija uspostavile diplomatske odnose

Turska i Jermenija posle brojnih nedoumica i neslaganja u poslednjem trenutku u Cirihu potpisale su sporazum o pomirenju kojim se zvanično uspostavljaju diplomatski i bilateralni odnosi.

Potpisivanje sporazuma bilo je neizvesno do poslednjeg trenutka s obzirom na to da dve strane nisu bile zadovoljne formulacijom završnih reči na ceremoniji u Cirihu.

Diplomatski izvori u Cirihu navode da su Jermeni bili zabrinuti zbog teksta turske delegacije.

Pregovorima turskog i jermenskog šefa diplomatije posredovala je američka državna sekretarka Hilari Klinton koja je učestvovala u izradi teksta sporazuma koji je posle 20 godina pokrenuo diplomatske odnose dve države.

Ceremoniji u Cirihu, pored predstavnika Švajcarske koja je posredovala u pregovorima Ankare i Jerevana i američke državne sekretarke, prisustvovali su i šefovi diplomatije, Rusije i Francuske, Sergej Lavrov i Bernar Kušner.

Tenzijama u odnosima Turske i Jermenije posebno je doprinelo pitanje masovne deportacije i smrti više od milion Jermena između 1915. i 1917. godine u tadašnjem Otomanskom carstvu što Jerevan smatra genocidom.

Mapa puta o normalizaciji odnosa između Turske i Jermenije dogovorena je u aprilu ove godine, a nade u eventualni diplomatski prodor porasle su pred planiranu posetu jermenskog predsednika Serža Sarkisijana Turskoj 14. oktobra.

Moderna Jermenija koja je svoj oblik dobila kao sovjetska republika 1920. godine, diplomatske odnose sa Turskom imala je samo kao deo Sovjetskog Saveza.

Otkako je proglasila nezavisnost 1991. godine, vršila je pritisak da Turska prizna da su masovna ubistva Jermena u Prvom svetskom ratu predstavljala genocid.

Odnose dve zemlje dodatno je iskomplikovala turska podrška Azerbejdžanu u oružanom sukobu sa Jermenijom oko sporne teritorije Nagorno-Karabah.

Spor oko oblasti Nagorno-Karabah

Drugi važan spor Turske i Jermenije je oko Nagorno-Karabah, oblasti u Azerbejdžanu sa većinskim jermenskim hrišćanskim stanovništvom, koja je proglasila nezavisnost odmah posle raspada Sovjetskog saveza.

Jermenija je podržala Nagorno-Karabah, a u višegodišnjim oružanim sukobima ubijeno je 30.000 ljudi. Međutim, Turska je 1993. godine, iz solidarnosti sa muslimanskim Azerbejdžanom, zatvorila svoje granice sa Jermenijom.

Ankara traži da Jermenija povuče svoje vojnike iz Nagorno-Karabaha u znak dobre volje i da se ubrza otvaranje zajedničke granice.

Poboljšanje odnosa između Turske i Jermenije jedan je od ključnih ciljeva američkog predsednika Baraka Obame, ukazuju zapadni analitičari, jer bi to smanjilo tenzije na Kavkazu i omogućilo da region dobije na značaju kao koridor za snabdevanja Zapada energentima.

Rusija, koja je godinama podržavala Jermeniju, ali sada se približila Turskoj, je takođe zainteresovana za sporazum Ankare i Jerevana, ističu analitičari, koji smatraju da Rusija želi da osigura prisustvo u regionu koji će uskoro postati njena energetska konkurencija, pre svega zbog gasovoda Nabuko.

Kada je u pitanju Francuska, ona sa Turskom ima nerešeno pitanje Jermenije i ulaska Ankare u EU, čemu se Pariz suprotstavlja. Francuska, u kojoj živi značajna jermenska zajednica, je 2001. godine priznala genocid nad Jermenima u Turskoj, što je zateglo odnose Ankare i Pariza.