Usvojen Martijev izveštaj

Nacrt izveštaja Dika Martija, u kojem se kosovski premijer Hašim Tači optužuje da je šef albanske mafijaške grupe odgovorne za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa širom istočne Evrope, usvojen je , dvotrećinskom većinom, u Komitetu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za ljudska prava i zakonodavstvo u Parizu. 

Transkript konferencije za novinare Dika Martija /pdf/

"Ono što me je naročito šokiralo u celoj ovoj priči jeste to da većina činjenica, koje su objavljene u ovom izveštaju, bila poznata brojnim institucijama i organizacijama, koje su do sada ćutale o tim činjenicama", rekao je Marti na konferenciji za novinare posle usvajanja izveštaja.

"Mislim da smo objavili dovoljno materijala da bismo pružili opravdanje i razlog za pokretanje duboke, ozbiljne i nezavisne istrage i da bismo, iznad svega, stvorili uslove kako bi svedoci progovorili, jer je to problem. U postojećim uslovima, svedoci neće progovoriti, jer njihovi životi nisu zaštićeni. Bilo je slučajeva da su tokom procesa pred Međunarodnim sudom za ratne zločine tokom istrage svedoci, koji su pristali da sarađuju, ubijani", rekao je izvestilac Saveta Evrope.

Izveštaj je načinjen kako bi se utvrdilo da postoje izuzetno uznemirujuće činjenice, da postoje brojni i međusobno saglasni nagoveštaji da supripadnici OVK počinili zločine i da  su ti zločini do sada ostali nekažnjeni, nisu bili predmet nikakve ozbiljne istrage, rekao je Marti, navodeći da novost u čitavoj istrazi predstavlja činjenica da se deo događaja desio na teritoriji Albanije.

"Do sada, Haški tribunal nije bio nadležan za albansku teritoriju. Ni Euleks nije nadležan za albansku teritoriju. Albanske vlasti su nam odgovorile da nemaju nikakav razlog za pokretanje istrage, jer, kako su rekli, nisu bili deo tog rata i zato njihova teritorija sa tom pričom nema ništa", rekao je Marti, navodeći da su se okolnosti, sada, promenile.

"Sada je, mislim, dokazano da je u tom apsolutno haotičnom periodu od sredine 1999. godine i tokom 2000. godine ili od okončanja bombardovanja do trenutka dok UNMIK nije preuzeo kontrolu, vlast na celom tom području imala isključivo OVK. Baš u tom periodu su se i dogodili ti zločini. Ljudi su otimani i prebacivani u Albaniju. Znate da je EULEX sada pokrenuo istragu u vezi sa jednim kampom u kojem su ljudi tajno zatvarano, a bilo je i ubistava, koji je bio u Kukešu u severnoj Albaniji. Dakle, sada postoji više izvora koji pokazuju da albanska teritorija jeste bila deo te priče", rekao je Marti.

"Jedan od aspekata, koji su bili tabu, kosovski Albanci su o tome sve znali, ali uopšte nisu želeli da govore, jeste taj da je OVK ubijala i kosovske Albance, a ne samo Srbe. Kosovski Albanci, koji su proglašavani za kolaboracioniste, jer su radili u prethodnoj srpskoj administraciji, a često bili i rivali, jer OVK nije bila potpuno struktuirana vojska, već oružana grupa. To je bio potpuni tabu, koji će danas najviše naštetiti vođama OVK, jer ta otkrića bacaju senku na slavu, koju su sebi pripisali", rekao je Marti.

Slučaj "žuta kuća"

Ogovarajući na pitanja novinara, je rekao da "žuta kuća" igra samo dopunsku ulogu u čitavom slučaju.

"Mi smo tačno naveli gde se odvijalo uklanjanje organa. Nismo o tome objavili sve detalje, jer je u toku proces Euleksa, koji se bavi nedavnom trgovinom organima. Međunarodni organi u Prištini se već time bave. Organi su upućivani u inostranstvo i trasplantirani osobama, koje su platile najviše", rekao je Marti, podsetivši na proces koji se na Kosovu vodi protiv nekoliko osoba povezanih sa klinikom Medikus u Prištini.

"Reč je o čuvenoj žutoj kući u kojoj su pronađeni tragovi krvi. Znate da je porodica, čija je to kuća, dala poprilično kontradiktorne dokaze o tome kakvog porekla je ta krv. Otac porodice je rekao da su tu smeštani ranjenici, dok je njegova žena rekla da su tu neki vojnici prespavala, a to su dve različite aktivnosti. Obavljen je pretres, po našem mišljenju, ne baš onoliko profesionalno koliko je neophodno", rekao je Marti.

"Da bi se dokazi pronašli, treba ih tražiti. Ja sam zaprepašćen da smo razgovarali sa ljudima, koji su bili deo tih događaje, koji su čak bili uhapšeni, koji su bili u tim tajnim zatvorima. Kako to da smo nas trojica, koji nemamo nikakvu moć, mogli da ih nađemo, a pravosudni organi nisu", rekao je izvestilac Saveta Evrope.

"Uveravam se da sam se ozbiljno zapitao da li će naš izveštaj izazvati političke probleme na Kosovu. To jeste problem i ja sam svojoj savesti postavljao to pitanje", rekao je Marti.

Odgovarajući na pitanje vezano za buduću tužbu Hašima Tačija, koji je odbacio sve optužbe navedene u izveštaju kao besmislene, Marti je rekao da je "već bio predmet tužbe u Poljskoj", jer se usudio da utvrdi da je u Poljskoj bilo tajnih zatvora.

"U ovom slučaju onda treba podneti tužbe protiv nemačke, američke i italijanske obaveštajne službe, koje citiramo", rekao je Marti.

"Ja više ne vodim istragu. Sada na na kompetentnim organim da povedu istrage protiv ljudi, koji su umešani u zločine, na zvaničnicima, koji imaju veze sa Kosovom je da zaključe šta će dalje. Moj zadatak je ovde okončan", zaključio je Marti.

Frapantne činjenice

"Većina učesnika u raspravi govorila je o tome da se radi zaista o činjenicama koje su frapantne, o najmračnijoj slici o dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije, konkretno na Kosovu i u severnoj Albaniji", rekla je poslanik Nataša Vučković, član parlamentarne delegacije Srbije u PSSE.

"Svi poslanici su šokirani činjenicama koje su pokrenute ovim izveštajem i očekuju da će biti pokrenute ozbiljne istrage svih nadležnih međunarodnih institucija, zbog toga što smatraju da ovakvi navodi i indikacije o kojima Marti govori ne mogu proći bez ozbiljnih istraga o zločinima", rekla je za RTS Nataša Vučković.

Dik Marti joj je, kako kaže, rekao da mu cilj nije bio da vodi istragu, već da skrene pažnju međunarodne zajednice na taj problem.

Hag spreman za saradnju

Vučkovićeva je rekla da svi očekuju da, kada rezolucija bude usvojena u januaru, navodi iz Martijevog izveštaja budu predmet razmatranja i delovanja svih članica Saveta Evrope, Euleksa, Evropske unije i Haškog tribunala, koji se, takođe, poziva da uzme aktivnije učešće u istrazi.

Tribunal je pozvan da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, tako što će mu predati one informacije koje će mu pomoći da pravno goni odgovorne za krivična dela, u okviru svoje nadležnosti.

Iz Haškog tribunala poručuju da su spremni za saradnju, ako se to od njih bude tražilo, rečeno je Tanjugu u Tužilaštvu Haškog suda.

Tribunal je, prema Rezolucijama Saveta bezbednosti UN 1503 i 1534, morao sve istrage da završi do 31. decembra 2004. godine, kada je podignuta i poslednja optužnica, rečeno je u haškom tužilaštvu kao odgovor na pitanje da li će Haški sud preduzeti neke korake posle Martijevog izveštaja.

Tužilaštvo Haškog suda je prestalo sa svim istragama krajem 2004. godine, kako je i određeno rezolucijama SB, i Tribunal se od tada okrenuo završetku suđenja.

Tužilaštvo je sve informacije do kojih se došlo, a koje su bile prilično limitirane, prosledilo Tužilaštvu za ratne zločine Srbije.

Vukčević: Otišli smo mnogo dalje od Martija

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže da je istraga srpskih vlasti o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji i severu Albanije odmakla mnogo više od istrage specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.

"Ne želim da licitiram koliko ima lekara i ljudi koji su činili krivična dela pod istragom. Izbeći ću da imenujem bilo koga, jer već ima puno špekulacija o tome u medijima", rekao je Vukčević na konferenciji za novinare povodom Martijevog izveštaja.

Vladimir Vukčević je poručio da bez saradnje sa Euleksom i Savetom Evrope neće biti napretka u toj istrazi, ističući da nije bitno ko će procesuirati i podići optužnicu protiv odgovornih.

"Ko će procesuirati - mi i li Euleks ili Albanci, nije važno, naše je da dokažemo da su izvršena nedela, važno je samo da odgovaraju. Ja sam tužilac i moj posao je nalaženje dokaza, da ih ponudim sudu i da dokažem da je neko izvršio krivicno delo", rekao je Vukčević odgovarajući na pitanja novinara u Specijalnom sudu.

Tači - šef mafije

U izveštaju Dika Martija detaljno se iznose nalazi dvogodišnje istrage.

Između ostalog, navodi se da je Hašim Tači vođa mreže koja je počela kriminalne poslove pre rata na Kosovu 1999. godine, a posle zadržala snažan uticaj na tamošnje vlasti, kao i da je Tači u poslednjih 10 godina kontrolisao trgovinu heroinom.

Za komandante bivše OVK se navodi da su imali ključnu ulogu u kriminalnim aktivnostima u regionu, u poslednjoj deceniji, a osobe iz Tačijevog bliskog okruženja u izveštaju su optužene da su posle rata zarobljenike s Kosova tajno prebacivale u Albaniju gde su, kako se navodi, Srbi ubijani radi presađivanja bubrega koji su prodati na crnom tržištu.

Sedamnaest poslanika, u aprilu 2008, potpisalo je zahtev za rezoluciju kojom se od Saveta Evrope traži da ispita navode iz knjige bivše glavne tužiteljke Tribunala u Hagu Karle del Ponte o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji.